Ђукановићева сламка спаса - Венецијанска комисија
Председник Црне Горе Мило Ђукановић обратио се председници Венецијанске комисије Клер Баз Малори и затражио хитно мишљење o Закону о председнику, који је враћен Скупштини Црне Горе на поновно одлучивање.
Како је истакао Ђукановићев саветник за уставни систем и правна питања Борис Бастијанчић, црногорски председник се обратио Малори због интензивне и садржајне сарадње Црне Горе и Венецијанске комисије, наводећи изузетан допринос који је комисија дала током израде Устава Црне Горе 2007. године, али и припрему, измену и допуну Устава током 2013. године.
Бастијанчић је рекао да Ђукановић највећи проблем види у томе што и поред нефункционисања Уставног суда, одређени носиоци извршне и законодавне власти праве кораке који, како је рекао, задиру мимо ограничења њихових Уставом дефинисаних надлежности.
"Најбољи пример за то је недавно доношење измена и допуна Закона о председнику, које је подржано гласовима од стране 41 посланика", истакао је Бастијанчић.
Како је навео, Ђукановић је нагласио да би последица могућег поновног изгласавања Закона о Председнику Црне Горе и његовог ступања на снагу у врло кратком року, могла да допринесе урушавању уставног поретка Црне Горе и универзалних правних вредности.
"Председник је затражио да Венецијанска комисија да хитно мишљење о овом Закону, који је, како је познато, вратио Скупштини на поновно одлучивање", казао је Бастијанчић.
Ђукановић је, како се наводи, подсетио да је дуже од деценије структура обраћања комисији са различитих државних адреса, уз заједнички политички интерес, вођена искључиво намером да се уз помоћ мишљења Венецијанске комисије дође до правног, политичког и демократског снажења укупног институционалног оквира у Црној Гори.
"Демократска транзиција власти, након одржаних парламентарних избора у августу 2020. године, била један од доказа високог нивоа демократске зрелости црногорског друштва", наводи саветник црногорског председника.
Бастијанчић је истакао да динамичан развој друштвено-политичких догађаја и карактеристичних поступања институција система, од тада до данас, недвосмислено указује да су кључни државни органи, који су пре свега задужени за афирмисање и очување владавине права, суочени са све већим изазовима.
"Рад државних институција у пуном капацитету је онемогућен или је чак у целости блокиран", наводи се у саопштењу Бастијанчића.
ДПС инсистира на повлачењу Закона о председнику
Демократска партија социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића инсистира на хитном повлачењу усвојеног измењеног Закона о председнику и организацији ванредних парламентарних избора.
Након јучерашњег састанка који је иницирала председница Скупштине Данијела Ђуровић ради договора о изласку из политичке и економске кризе, ДПС је саопштила да себе сматра одговорном политичком партијом која има за циљ даљу изградњу институција, да се одазвала позиву на састанак у нади да ће се, како кажу, кроз дијалог доћи до решења које ће значити излаз из политичке и друштвене кризе у којој се Црна Гора налази.
Ђуровић је, наиме, на јучерашњи састанак позвала лидере парламентарних странака, а због недоласка Мила Ђукановића, посланици ДФ-а, Уједињене и Праве Црне Горе, као и Радничке партије напустили су састанак. Они су састанак напустили уз образложење да недолазак Ђукановића значи да ДПС-у није стало ни до дијалога ни до договора.
Из ДПС тврде да је састанак показао дубину кризе са којом се држава суочава о чему, како кажу, најбоље сведочи и став смењеног премијера, уједно и председника ГП УРА Дритана Абазовића, који је казао да је стање у земљи у потпуности редовно, као и понашање и "перформанс лидера проруског Демократског фронта који су навели да неће даље учествовати у разговорима, наводећи притом тривијалне и крајње неутемељене разлоге за такав неодговоран приступ".
Из ДПС су поновили своје захтеве да се хитно повуче Закон о председнику и да се спречи његово ступање на снагу чиме би се спречио уставни пуч и тиме створили предуслови да се поступак избора судија Уставног суда врати на Уставни одбор, како би се - уз суштински а не симулирани дијалог, створиле претпоставке за избор четворо судија и тиме омогућио несметан рад једне од најважнијих институција у земљи.
Кажу да ће инсистирати на скраћењу мандата Скупштине да би се створили услови за организацију ванредних парламентарних избора који би означили и дефинитиван крај политичке кризе, након којих би Црна Гора добила одговорну, политичку, стабилну и европску владу.
Неће дозволити себи да буду декор Демократског фронта којем је једини циљ политика деструкције према институцијама како би, како наводе, "Црну Гору представили као нефункционалну државу чији би суверенитет, сходно томе, требало препустити регионалним хегемонима.
Усвојени измењени Закон о председнику, на предлог Демократског фронта, има за циљ да, како је образложено, понашање председника државе и лидера ДПС-а Мила Ђукановића врати у уставне оквире и предложи лидера Демоса Миодрага Лекића за мандатара нове владе.
Ђукановић је најпре игнорисао предлог да Лекић буде мандатар, а потом је и усвојени Закон о председнику вратио Скупштини на поновно одлучивање.
