Прошлe су 23 године од 5. октобра, а Срби још не могу да се договоре шта се тог дана тачно догодило. Иако је запаљена зграда Скупштине Србије одавно реновирана, полупани прозори промењени, а полиција и демонстранти се давно разишли, изгледа да је сузавац оставио трајне последице.
У тој магли живи се данас, па неки тај дан описују речима да се "догодио народ", док други пак мисле да су имали племениту идеју, али да је она злоупотребљена, посебно када се погледа где су данас поједини са тих протеста, управо они који су у међувремену обукли скупа одела и сели у функционерске фотеље.
Они који нису били тада у Београду сигурно знају некога ко је био, па се о том дану испредају разне приче које, како време пролази, прелазе у митологију.
Предмети украдени из Скупштине тог дана повремено се нађу на сајтовима за продају половних ствари. Тако су 2018. три столице враћене држави, од којих је једна пронађена 225 километара далеко од Београда, у Сокобањи.
Да ли се 5. октобар свео на то ко ће пре да седне у столицу, или је људе водила племенита идеја?
Након што лидер Социјалистичке партије Србије Слободан Милошевић није хтео да призна пораз у првом кругу председничких избора 24. септембра, уједињена опозиција под називом Демократска опозиција Србије имала је две опције: да изађе у други круг гласања за који би се Милошевић сигурно боље припремио или да одбије одлазак у други круг и од Милошевића тражи да призна резултате.
Одлучили су се за другу опцију, рискантну чак и по животе људи. Заказали су велике демонстрације за четвртак, 5. октобар, када се незадовољство из целе Србије слило у Београд.
Биланс тог дана је једна погинула особа, разбијена стакла на Скупштини, попијен сузавац, запаљена зграда Радио телевизије Србије и више повређених. Милошевић је признао да је изгубио изборе, а ДОС је потписао "Уговор са народом" од 10 тачака уз обећање да ће све испунити.
"То је била одбрана воље народа"
Историчар Чедомир Антић, који је у то време био један од вођа студентских протеста и бивши члан Демократске странке, каже да се 5. октобра догодило оно што је било очекивано, те да се политичка промена десила уз најмање могуће насиља.
"То није била обојена револуција, него одбрана воље народа. Србија је под Слободаном Милошевићем била под принудном управом, она је била држава под стечајем", овим речима Антић описује тадашње стање у изјави за РТ Балкан.
Напомиње да се опозиција одлучила на демонстрације јер нико није веровао да ће Милошевић искрено ући у други круг гласања, јер се показало да су гласови покрадени и на претходним гласањима.
Додаје да су Американци помогли, али нису руководили дешавањима тог дана.
"Нико није могао да фалсификује 800.000 људи на улицама Београда, нити је неко могао да подмити рударе из 'Колубаре' да зауставе рад", каже Антић.
Наш саговорник је изричит у оцени да је ДОС, иако је постојао као уједињена опозиција само две године пре тога, испунио своја обећања у наредних пет година, те да нема говора о изневереним надама 5. октобра.
"Шта сте очекивали? Опозиција је била систематски уништавана годинама. Имали смо развој у првих 10 година нове власти већи него у другим државама у том периоду", оцењује Антић и додаје да је већ четири године касније просечна плата била већа него за време Милошевића.
Данас смо разочарани јер Србија није постала Белгија, каже Антић.
"Је л' Бугарска постала Белгија? Шта има боље Бугарска од Србије? Ушли су и у Европску унију и у НАТО, а они су их натерали да иду главом где не сме Немачка ногом - против Русије", каже наш саговорник.
"Тог дана сам задужио пиштољ"
Владимир Кршљанин, некадашњи члан руководства Социјалистичке партије Србије, а 2000. на функцији у рангу амбасадора, каже за РТ Балкан да је 5. октобра задужио пиштољ, иако пре тога никада није носио оружје.
"Дан сам провео у канцеларији у Палати 'Јадран' близу главне железничке станице. Пошто сам био радник Министарства спољних послова и на то имао право, када сам увече кренуо кући тражио сам да ми служба безбедности додели пиштољ. Никада нисам носио оружје, али у том тренутку опште несигурности одлучио сам да после поноћи одем кући наоружан", каже Кршљанин.
Додаје да је следећег јутра прошетао центром града који је био прекривен каменицама и смећем, а људи су и даље ишли по коловозу унезверени.
"Вероватно су и сами учесници у подсвести осећали да учествују у нечему противприродном. Пиштољ сам неколико дана касније раздужио", каже наш саговорник.
У то време Кршљанин је био руководилац радне групе за стране посматраче при Савезној изборној комисији, а био је и дипломата у Министарству спољних послова.
Каже да је Београд успео да доведе већи број међународних посматрача избора који су пратили први круг избора, а дан уочи 5. октобра Кршљанин је слао обавештење да другог круга избора неће бити јер је ујутру тог дана на вештачки начин ускраћена могућност за одржавање другог круга.
Наш саговорник сматра да је још увек тешко дати коначне судове о 5. октобру, али се ради о класичном пучу који је припреман више месеци.
Како каже, Запад није успео НАТО агресијом да изврши смену власти, али је земљу исцрпео разним санкцијама што је трајало 10 година. Одлучио се за други начин – припрему пуча свим средствима, уз огроман новац, уз утицај на медије, али и корумпирањем великог број припадника безбедносних и политичких структура.
"Демонстрације су биле масовне, јер је Запад припремао ту ствар. Као и код свих пучева, и те демонстрације нису ни узрок ни метод, већ су само параван да би се показало да пуч наводно има масовну подршку народа", сматра Кршаљанин.
Кршљанин каже да нико никада неће моћи да докаже да је већина подржала 5. октобар.
"То је само наивност која се може наћи у мишљењу да ће Запад, ако дође до промене режима, оставити Србију на миру и неће више вршити притиске и уцењивати нас. Само су се промениле методе, али су наредне године, после 2000. биле године уништавања привреде, социјалне структуре, војске и сваке самосталности Србије", каже Кршљанин.
"Шести октобар би био почетак грађанског рата"
Небојша Бакарец, који је тада био члан Демократске странке Србије, каже за РТ Балкан да је 5. октобар данас потпуно небитан датум.
"Нормални људи 5. октобар памте као један од најцрњих дана у новијој српској историји. Аутошовинисти, пета колона, антисрби, колаборационисти, капитуланти, компрадорски пропагандисти и западни денунцијанти га памте као пропуштену прилику да се у крви обрачунају са патриотском Србијом, и кукумавче над 'шестим октобром' који се није догодио", каже Бакарец.
Подсећа да је у време председничких избора 2000. био овлашћено лице Војислава Коштунице и напомиње да је у Скупштини открио евидентну крађу гласова на Косову и Метохији, о чему је у име ДСС-а обавестио јавност.
Ипак, сматра да би шести октобар био почетак грађанског рата у Србији, који су прижељкивали "петооктобарци", али то, каже, Ђинђић и Коштуница, срећом, нису дозволили.
"Важан датум је био 24. септембар 2000. године када је народ Србије гласао на изборима за промене. Победник тих избора - ДОС је потпуно изневерио грађане. И то одмах, организујући 5. октобар, уз асистенцију Запада. Петог октобра екстремисти ДОС-а су запалили, опљачкали и уништили зграде Скупштине Србије, РТС, СПС, и зграду полицијске станице Стари град. Линчовали су људе, а једна особа је изгубила живот", сматра Бакарец.
Кад ни учесници, али ни сведоци не могу да се сагласе шта се десило тог дана и шта он значи, како је тек оним генерацијама које долазе, а које ће о том догађају читати различите, идеолошки обојене, верзије тог историјског догађаја.
Није без разлога постистина 2016. проглашена за реч године, а кад се уђе у ту сферу, више нико неће знати шта је истина, а шта лаж.