Председник Европског савета Шарл Мишел најавио је да би на самиту Европске политичке заједнице у Гранади могло да дође до неформалних састанака лидера ЕУ и Западног Балкана о ситуацији на КиМ.
Он је у изјави за РТС нагласио да су у току дипломатски напори како би се лидери у региону уверили да су "дијалог и стабилност оно на чему треба да раде".
Шарл Мишел рекао је да се нада да ће састанци на маргинама самита у Гранади помоћи у решавању проблема. "Блиско сарађујемо са Сједињеним Државама и НАТО, како бисмо пренели јасну поруку да нема времена за нове кризе и турбуленције. Сада је време да се искористи шанса за напредак ка ЕУ", каже Мишел.
Он је оценио да је "отворена прилика за бржи напредак региона ка ЕУ" и истакао да Београд и Приштина морају да реше међусобне спорове да би је искористили.
"За напредак Западног Балкана неопходни су владавина права и економске реформе, али подједнако важно је решавање билатералних спорова, не само између Косова и Србије. Надам се да лидери региона увиђају да постоји прилика коју треба искористити", каже Мишел.
У Гранади се у четвртак одржава трећи самит Европске политичке заједнице на којем ће лидери 44 земље разговарати о безбедности, енергетици и другим питањима од интереса за цео континент. Самиту ће присуствовати и председник Србије Александар Вучић.
Пријем десетак нових чланица - потенцијална парализа институција?
Дан касније, на истом месту лидери ЕУ ће на засебном самиту разговарати о припремама уније за ново проширење, у светлу одлуке о отварању преговора о чланству са Украјином и Молдавијом, која се очекује до краја године.
Председник Европског Савета Мишел предложио је да 2030. година буде циљни датум до којег ЕУ и земље кандидати треба да буду спремни за пријем нових чланица.
Пријем већег броја сиромашних земаља кандидата ће неминовно утицати на заједнички буџет и неке политике ЕУ, наводи РТС. Многе садашње земље ће после проширења више уплаћивати у касу ЕУ него што ће из ње добијати. Државе чланице мораће да процене и да ли пријем десетак нових чланица значи потенцијалну парализу институција.
Самит у Гранади требало би да буде почетна тачка у овом размишљању. Али он неће почети од нуле: на столу су већ многи предлози о новој политици проширења од којих је вероватно најзначајнији предлог француско-немачке групе експерата, иза којег стоје владе две највеће земље чланице.
Скептицизам на Западном Балкану
Овај предлог подржава 2030. као циљни датум до када ЕУ треба да се припреми за нове чланове клуба. Предлаже и прелазак на већинско одлучивање у готово свим областима деловања, повећање буџета ЕУ и снажнија правила за заштиту владавине права и демократије унутар Уније.
Шарл Мишел каже да се дебата о проширењу унутар ЕУ суштински променила, али да је на Западном Балкану још увек прати високи ниво скептицизама и неповерења.
"Скептицизам је нормалан с обзиром да су лидери Западног Балкана временом научили како да добијају изборе и без опипљивог напретка на путу ка ЕУ. Верујем да ће се то променити када увиде да смо озбиљни. Оптимиста сам да ће позитивни исход самита у Гранади и у Бриселу у децембру утицати на промену става", рекао је Мишел у изјави за РТС уочи самита у Гранади.
Следећа станица у дебати о проширењу, након самита у Гранади, годишњи је извештај Европске комисије почетком новембра и самит у децембру, где ће проширење бити централна тема.
Дебата ће се наставити и почетком следеће године - с циљем да се заврши до лета са јасним смерницама и принципима за наредну европску администрацију у мандату од 2024. до 2029. године.