ЕУ тражи да се Западни Балкан одрекне угља, повећа цену струје и пребаци на зелену енергију
Енергетски сектор Западног Балкана мора да се одрекне угља и што пре да се окрене обновљивим изворима енергије, рекао је заменик директора Енергетске заједнице, међународне организације која спаја Европску унију и њене суседе како би створила заједничко паневропско енергетско тржиште, Дирк Бушле. Уз то, како је навео, и струја мора да поскупи.
Неодговорно руковођење и политички императив да се задржи ниска цена струје оставиле су енергетска предузећа на Западном Балкану без воље и средстава да инвестирају у погоне нове генерације и одрекну се зависности од угља, изнео је своје мишљење Бушле у интервјуу за портал "Евроактив".
Самит земаља Западног Балкана у Берлину, на којем је усвојена Декларација о енергетској безбедности и зеленој транзицији Западног Балкана, фокусирао се на три изазова овог региона: енергетску, климатску и инвестициону кризу. Само ова последња је "домаћи производ", сматра Бушле, који оцењује да су се државе превише ослониле на угаљ и јефтину енергију, запостављајући улагања.
"Многе земље Западног Балкана запоставиле су модернизацију енергетског сектора. Већина електрана су или близу планираног радног века или су га прекорачиле", устврдио је Бушле.
Од држава региона очекује се велика енергетска транзиција у којој би угаљ био замењен обновљивим изворима енергије, а како додаје Бушле, да би се обезбедила сигурност снабдевања државе заједно морају да раде на томе.
Финансијска помоћ Европске уније у том послу треба да буде усмерена на подршку пројектима и мерама које промовишу "зелену" регионалну транзицију, навео је Бушле.
Берлинска декларација, заједно за обавезама које су прихватиле државе Западног Балкана, представља важан корак у том правцу, нагласио је Бушле.
Међутим, у даљем разговору он није могао да заобиђе употребу угља за производњу струје будући да је енергетска криза изазвана санкцијама ЕУ на руске енергенте показала сву "снагу" енергије добијене из воде, ветра или другог обновљивог извора. Она, наиме, није довољна да задовољи потребе.
"На врхунцу кризе, сведочили смо истом, готово интуитивном одговору на кризу који је циљао ка томе да обезбеди стабилне и приступачне испоруке енергије брзо, често се ослањајући на угаљ. Али 'ренесанса' угља може бити само привремена. Она неће бити економски одржива средњорочно или дугорочно", уверен је Бушле.
Говорећи о преласку Западног Балкана на зелену енергију и одбацивању угља, Бушле је нагласио да ће један од корака који ће начинити Енергетска заједница бити стварање организованог велепродајног тржишта струје и његово повезивање на регионалном нивоу и са ЕУ. То ће омогућити државама Западног Балкана да струју из обновљивих извора продају већем тржишту од националног.
У цену струје, која ће и због тога морати да се повећа, мораће да буде урачунати и ефекти загађења и емисије угљеника, што је у складу са Мапом пута за декарбонизацију Енергетске заједнице, истакао је Бушле, додајући да је загађење један од највећих проблема на Западном Балкану.
"Декарбонизација подразумева да не треба одбацити ни хидроенергију. Мале хидроелектране углавном не доприносе много енергетском систему у поређењу са губитком биодиверзитета који узрокују. Регенерација постојећих хидроелектрана може имати много позитивнији ефекат", рекао је Бушле.
Наводећи да су потребна велика улагања у пребацивање система на зелену енергију, нарочито у пренос и дистрибуцију, Бушле је навео да је даљи развој гасне мреже друго питање и да у ту инвестицију треба да се урачуна и ризик од заробљених средстава у декарбонизованом систему.
Енергетска заједница у неколико наврата упозоравала је Србију да би њене одлуке у енергетском сектору могле да се одразе на успоравање преговора са ЕУ.
Једна се тицала реструктурирања "Србијагаса" 2015, када је Бушле објашњавао за српске медије да оно није усклађено са прописима ЕУ и да делатности компаније морају бити раздвојене.
Бушле је, иначе, 2013. године истицао да је споразум Србије и Русије о изградњи гасовода Јужни ток у многим тачкама у супротности са европским правилима. Уколико се прави нова енергетска инфраструктура као што је Јужни ток мора да се обезбеди да и трећа страна, у овом случају ЕУ, има користи од тога, образлагао је тада Бушле. Од пројекта се на крају одустало због опструкција од стране Европске комисије.