Некадашњи новинар Танјуга, Небојша Радошевић, сведочио је данас на хашком процесу бившем команданту ОВК Хашиму Тачију, оптуженом за ратне злочине на Косову и Метохији и у Албанији.
Он је изјавио да су га, с јесени 1998. године, припадници ОВК отели и држали 40 дана у притвору без суђења и пресуде, уз испитивање и злостављање.
Заједно с Тачијем, за злочине над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК на КиМ и у Албанији оптужени су и тадашњи чланови Главног штаба ОВК Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.
С Радошевићем, ОВК је 18. октобра 1998. на путу ка селу Магура на Косову отела и фоторепортера Танјуг агенције Владимира Добричића.
Радошевић (57) изјавио је да је му је у селу Седларе један војник ОВК "набио пушку у уста", у притвору у селу Клечка прећено му је ножем и пребијен је, заједно с Добричићем.
У Клечки је Радошевић, по изјави, "чуо крике два српска полицајца".
Описујући испитивање, Радошевић је казао да су му старешине ОВК у Седларама прво рекле да је оптужен за "шпијунажу", а после петнаестак дана и да је, заједно са Добричићем, осуђен на 60 дана затвора зато што је "ушао на територију ОВК без одобрења и новинарске ознаке на аутомобилу".
Према оптужници, Радошевића и Добричића испитивали су, поред осталих, Тачи и Фатмир Љимај који су потом "лажно тврдили" да је новинарима било суђено.
"Никаквом суђењу ми нисмо присуствовали, нисмо знали ни да се водио процес, док нам нису рекли да смо осуђени на по 60 дана затвора", испричао је Радошевић, додајући да није добио ни било какав документ о истрази, оптужницу, ни пресуду.
Притворени новинари Танјуга нису имали ни приступ адвокатима.
Радошевић је посведочио да је од једног од официра ОВК - кога је звао Студент - затражио пресуду, а да му је он одговорио да је "ратно стање и да не може да нам помогне".
"Радошевићу, знаш и сам да нећете још дуго бити овде", рекао је тада Студент, како се сведок присетио у судници.
Иако им је Студент, по Радошевићевим речима, обећао да ће "брзо ићи кући", то се, међутим, није остварило, због чега су новинари Танјуга потом ступили у штрајк глађу.
Под међународним притиском, ОВК је Радошевића и Добричића ослободила 27. новембра 1998, на Дан албанске заставе. Њима је било речено да су "амнестирани".
Радошевић је испричао да му је, непосредно пошто је био ослобођен, рођак, генерал Војске Југославије Душан Самарџић испричао да је, у пресретнутом разговору, политички представник ОВК Адем Демаћи рекао Тачију да би "новинаре можда требало ослободити, јер трпи велике међународне притиске".
"Тачи је одговорио: 'Пустићу их када ја хоћу, а не кад ми кажу'", пренео је Радошевић у судници шта му је, крајем 1998. или почетком 1999, рекао генерал Самарџић, тадашњи командант Приштинског корпуса ВЈ.
На питање тужиоца Ендруа Бојла, да ли се на КиМ бавио шпијунажом, Радошевић је одговорио одречно.
Упитан да ли се Добричић - који је у међувремену умро - бавио шпијунажом, сведок је одговорио:
"Не знам, појма немам чиме се бавио тај човек, осим што је био фоторепортер Танјуга...Није ми био симпатичан и нисам желео да имам контакт с њим, осим што смо радили заједно".
Тачијева одбрана раније је тврдила да је Добричић 1991-92 био умешан у ратне злочине у Хрватској и БиХ.
У наставку суђења, сведока Радошевића унакрсно испитују браниоци оптужених.
У 10 тачака, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Та злодела почињена су, по оптужници, у четрдесетак притвореничких центара ОВК на КиМ и у два притвора у северној Албанији.
Кривична дела из оптужнице квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини.
За те злочине, по оптужници, Тачи и суоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала противницима - Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за "издајнике", "шпијуне" и "колаборанте" са српским властима.
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.
У привременој влади тзв. Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портпарол.
Сви оптужени, који су ухапшени на КиМ 4. и 5. новембра 2020, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.
Тачи и суоптужени су од хапшења у судском притвору у Шевенингену, а суд је више пута одбио њихов захтев да се бране са слободе.