Десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД) на покрајинским изборима доживела је велики успон.
АфД је тако, у Хесену и Баварској заузела високо друго место, а дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић за РТ Балкан оцењује да су овакви резулати, између осталог, последица незадовољства грађана актуелном ситуацијом под савезном владом.
"АфД на даљем успону пре свега може да захвали актуелној влади, односно владајућој коалицији три странке - социјалдемократа, зелених и либерала. Ту се, што се тиче самог АфД, наметнуло више разлога за успон. Са једне стране, њихово унутрашње трвење се смирило у последњих годину, две и они су почели да профитирају од грешака савезне владе. То се пре свега односи на потезе које су зелени вукли у енергетској и економској политици, али и у друштвеном животу, инсистирајући на идентитетским темама, пре свега по питању права сексуалних мањина. Реакција становништва је по том питању подељена и дошло је до својеврсног пресликавања културолошког рата који је присутан у Америци, између левих либерала и конзервативаца", наводи Радичевић.
Он додаје да је АфД профитирао и јер просечан Немац знатно више плаћа гас и струју него пре неколико година. Ту су и инфлација, скок цена животних намирница, становања и слично.
Наш саговорник подсећа на прве анализе указују на то да су АфД-у глас дали и они који иначе не гласају, али и грађани који су били одани владајућој странци, "што указује да није у питању само идеологија, већ да је у питању протест".
"АфД је покупио гласове не само идеолошки конзервативног становништва, већ и многих који су незадовољни ситуацијом у земљи", закључује Радичевић.
Достанић: Све странке владајуће коалиције "кажњене"
На питање како се догодио успон деснице, научни сарадник на Институту за политичке студије Душан Достанић одговара да је право питање - зашто се то не би догодило?
"Ако поставимо питање на тај начин, онда се прећутно претпоставља да је постојање и раст деснице аномалија, неприродна и ненормална појава, а раст левице је нешто што је нормално и прихватљиво. Ако из те перспективе покушавамо да сагледамо феномен као што је АфД или раст неких других десних странака у Европи, онда ништа нећемо разумети. Покушај анализе раста деснице ће се, такође, завршити на томе да ће се стати на томе да се десница некако грди и да се говори о томе да је то нешто лоше и опасно, или да ћемо посегнути за неким историјским објашњењима, као на пример да десница увек расте за време кризе. Нећемо доћи до корена проблема и одговорити на питање која је то криза", каже Достанић.
Он напомиње да треба почети од тога да је постојање деснице у сваком друштву нешто што не само да је нормално и легитимно, већ је и пожељно. Сваки политички систем почива на томе да постоје два пола, и да, поред левице и центра, мора да постоји и такозвана десница.
Достанић објашњава да постоје четири групе фактора које утичу на поверење које добија десница.
"Један део је садржан у ставу да је десница нешто ненормално. Неке странке, као на пример Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) или Хришћанско-социјална унија (ЦСУ), које су некада важиле за десницу, толико су се социјалдемократизовале и помериле ка левици, па просто више не одговарају на потребе својих традиционалних бирача. То је феномен који може да се прати свуда у Европи - странке које су некада важиле за конзервативне изневериле су своје старе бираче. Они су једно време у оквиру тих странака покушавали да пронађу неко решење, а када се то показало као неуспешно, једино решење било је оснивање нових странака или давање подршке другим партијама", наводи наш саговорник.
Он истиче да је у питању криза партијског представништва, а да све више испитаника у анкетама каже да су све странке "почеле да личе једна на другу".
Достанић напомиње да је друга група разлога за раст деснице такозвана економска криза, то јест пад животног стандарда.
"Људи у анкетама кажу да не живе боље, а одговор на питање да ли очекују да ће њихова деца имати виши животни стандард је такође негативан. То не значи да је Запад сиромашан у апсолутном смислу, али значи да постоји пад животног стандарда који траје већ годинама. То није само ствар рата у Украјини или неке пролазне кризе, већ дугорочни феномен опадања животног стандарда. То није неко велико сиромаштво, али јесте осетно и грађани због тога реагаују на тај губитак стандарда", додаје наш саговорник.
Он каже да се трећа група разлога за успон деснице односи на културне промене које су се догодиле у последњих 20-30 година.
Грађани тако, у анкетама, све више говоре да се осећају као странци у својој држави, да не препознају земљу у којој су рођени и слично. Те промене односе се све већи број људи страног порекла, нова права и слично.
"Владајуће елите објашњавају да је то неопходно, да су такве културне промене приордне и да су миграције увек постојале. Један део грађана у анкетама оцењује да је можда све то природно, да је можда у питању неумитни развој, али се питају да ли је неопходно да он буде толико брз и толико болан, и да ли је потребно да се од њих захтевају промене у сфери породице, нове мигрантске политике... Конзервативни бирачи, или људи који су културно конзервативни, кажу да су те промене сувише велике и да некако морају да одреагују", додаје Достанић.
Четврта група фактора је такозвана криза институција, јер су оне "испражњене од значења".
"Када питате људе да ли осећају да њихов глас нешто мења, по правилу је одговор не, јер су институције и они који доносе одлуке сувише далеко. Када их питају да ли мисле да њихов глас утиче на политику, врло често су одговори не. У тој кризи поверења, одлуке се доносе у Бриселу, или на Светском економском форуму. За грађане је све то превише далеко и компликовано и они имају утисак да су практично избачени из политике. Они се затим окрећу странкама деснице јер оне, између осталог, у својим програмима предлажу директну демократију, некакав швајцарски модел где ће се грађани о тим питањима која се њих тичу више сами изјашњавати", каже Достанић.
Као пример за дебакл владајуће странке на изборима помиње савезну министарку унутрашњих послова Ненси Фезер која у својој изборној јединици није успела да освоји директан мандат, добила је око 14 одсто гласова.
"То је 14 одсто за Социјалдемократску странку, која се рачуна као најстарија немачка партија, странка са традицијом. Њен министар, у својој изборној јединици, добија мање гласова него што добија странка у покрајини. То је изузетан ударац", напомиње Достанић.
Он истиче да су све странке владајуће коалиције "кажњене", јер ниједна није повећала број гласова у односу на прошле изборе.
"Штавише, либерали су испали у Баварској, неће више бити парламентарна странка, а у Хесену су се једва провукли. Видите и пад бивших конзервативних странка, поготово у Баварској код ЦСУ, која је мало пала у односу на прошле изборе, око пола процента. Међутим, ако се сетите прошлих избора сетићете се да је то био њихов историјски минимум, а сада су успели да се закопају још дубље. ЦСУ је странка која је у Баварској за време Франца Јозефа Штрауса добијала преко 50 одсто, сада је спала на то да ПОНОВО мора да тражи коалиционог партнера да би формирала владу у Баварској. АфД, са друге стране, расте, и то упркос страшној кампањи и атмосфери насиља у којој су се догодили ови избори", закључује Достанић.