Марија Јововић у "Релативизацији": Благојева одлука о атентату на Павелића дошла је из срца

У 47. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је разговарала с књижевницом Маријом Јововић, ауторком књиге "Благоје Јововић – Српски херој у вучјој јазбини" посвећеној њеном оцу, човеку који је пуцао на усташког вођу и једног од најзаслужнијих људи за стравичне злочине почињене над Србима у Другом светском рату Анту Павелића, а од чијих је метака овај умро две године касније.

Као припадник Југословенске војске у отаџбини Јововић је 1945. отишао из земље, а вратио се тек 1998. на сахрану рођаку и тада решио једну од највећих послератних мистерија – ко је извршио атентат на Анту Павелића 10. априла 1957. у градићу Ломас дел Паломар близу Буенос Ајреса.

Информацију која је изненадила и Марију и њену мајку Благоје је открио сада почившем митрополиту Амфилохију под Острогом.

"Тога се сећам као данас. Мајка и ја смо га чекале испред манастира око сат, а онда смо отишли на ручак у близини Острога где је отац почео да прича. Пренео нам је да му је митрополит Амфилохије рекао да то што је њему исповедио каже и другима јер сви треба да знају ко је убио Павелића", почела је Марија Јововић.

Ипак, додала је, то за њу није био велики шок јер је знала какав јој је отац, много је причао о својој земљи, историји, па тако и о усташама и Павелићу.

Судбински позив да освети жртве усташа

"Имамо велику библиотеку па сам била упозната са свим усташким злочинима још као млада. Тај геноцид ми је био претежак, тако да кад сам чула шта је урадио, знала сам зашто је то учинио, знала сам ко су биле усташе, и то не само овде него и у Аргентини где су били терористи", истакла је Јововићева.

Ћерка српског хероја написала је у поменутој књизи да се Благоје осетио позваним да освети жртве усташа јер га је судбина послала на исто место на које се Павелић сакрио после рата. Иначе, Аргентина с Хуаном Домингом Пероном на челу широм је отворила врата за око 14.000 усташа, али и фашиста, док је Павелић блиско сарађивао с њим.

"Благоје је сазнао из штампе да се Павелић са својом усташком гардом шета Буенос Ајресом без проблема и тада се решио на атентат. Одлука је била из срца, једини интерес му је био патриотизам. Решио је да се томе посвети, да нађе где борави, тако да је продао свој удео у хотелу који је успешно радио у месту где је живео и отишао у Буенос Ајрес, те тамо провео целу годину", истакла је Јововићева.

Атентат спроводи мала група људи, крију се, немају помоћ ниједне државе, а датум је врло упадљив – 10. април – дан оснивања НДХ, иако је Павелић до краја живота инсистирао на томе да починиоци нису из емиграције, нити Срби, као и да атентат није освета за злочине у НДХ.

Благоје је био патриота и интелектуалац

Политичка оспоравања њеног оца, те инсистирање да је био агент Удбе нагнали су је да почне да пише о њему, при томе да доказима, документима побија оптужбе на рачун Благоја Јововића.

"Нисам планирала да пишем о њему, поготово што је тешко писати о оцу, члану породице, али пошто су га називали терористом, плаћеним убицом, говорили све што он није био, хтела сам да га прикажем какав јесте био – велики интелектуалац, историчар који нас је васпитао да будемо добри људи. Никад није био агресиван. Све ово што радим је за мог оца и зато што волим истину, правду и слободу", рекла је саговорница Љиљане Смајловић.

У другом делу књиге, који се сада преводи, налази се обиље документације, материјала из емиграције који потврђују да је Павелић живео слободно, да се нико није усудио да му се супротстави.

"Треба да се види све, ко је терориста – Благоје Јововић или Павелић. Знамо шта је било у НДХ, па шта су чекали? Сви су знали где је Павелић живео, нико није ништа урадио с тим у вези. Благоје је урадио све што је требало да ради, али не да би нешто имао од тога", додала је ћерка атентатора на Павелића.

Благоје Јововић је умро за време НАТО бомбардовања СР Југославије, што је, по мишљењу његове ћерке, на неки начин имало везе с крајем његовог живота.

"Тело и породицу је имао у Аргентини, а срце у својој земљи. Увек је говорио да је Србин пореклом из Црне Горе. Током НАТО бомбардовања претрпео је велики стрес, стално је гледао вести, био је много узнемирен и тужан. Све је дао за своју земљу. Сигурно би био пресрећан што има улицу у Београду, и што га људи толико поштују", закључила је гошћа "Релативизације".