Просветни радници у Србији сигурно неће ускоро моћи да рачунају на плате које имају њихове колеге у Европи, али би до краја следеће године требало бар да зарађују као просечан грађанин Србије. То би требало да им обезбеди протокол који је прошлог четвртка усвојила Влада Србије, а који има за циљ да се почетна плата наставника, односно запосленог са седмим степеном стручне спреме изједначи са просечном платом у Србији до 1. јануара 2025. године.
Четири репрезентативна синдиката су прихватила предлог Владе Србије, али су многи просветни радници незадовољни, јер сумњају да ће договор бити испоштован с обзиром да је дат дуг рок, а да ће у међувремену бити одржани избори, што значи да им је влада у тренутном сазиву дала обећање, а да би тек нека следећа требало да га испуни.
Просечна плата у Србији је у јулу била 83.781 динара (715 евра), а плата наставника који је тек почео да ради је око 625 евра, каже председник Уније синдиката просветних радника Србије Добривоје Марјановић за РТ Балкан. Он напомиње да је захтев синдиката био да се зараде наставника одмах ускладе са просечном платом, али да је Влада понудила ово прелазно решење, као компромис, јер у овом тренутку нема могућности за усклађивање које су просветари тражили.
"Ми смо инсистирали да се то деси одмах, али пошто су нам рекли да за то у буџету нема новца, онда смо одредили оно што је могуће и реално, а то је да се ураде додатни ребаланси буџета следеће године и да се практично 1. јануара 2025. плата почетника у образовању, наставника, изједначи са републичким просеком. Најава државе је да ће у децембру следеће године просечна плата бити 950 евра, што по садашњем курсу значи 110.000 динара", каже Добривоје Марјановић.
То би требало да буде и почетна плата за наставнике у српским школама, која тренутно, већини делује као сан. На апсурдну ситуацију недавно је скренуо пажњу директор једне београдске средње школе, када је рекао да ученици чим добију диплому трогодишње школе могу да рачунају на плату која је већа од професорске, неретко и од директора образовне установе у којој су се школовали - нарочито када су у питању занатска занимања попут заваривача, тесара, пекара или месара. То доста говори о положају просветних радника у нашој земљи, али и огољује разлоге због којих је све слабије интересовање за факултете који образују наставнике.
"Зато смо дошли у ситуацију да се млади ретко одлучују за наставничке факултете, да их на појединим смеровима можемо избројати на прсте једне руке. Тај тренд би требало да се промени. Инсистирали смо да се, за почетак плата почетника, зарад квалитета у образовању, изједначи са просечном зарадом, да би квалитетна деца дошла и радила у школи, што је све ређи случај", каже председник УСПРС.
Он напомиње да би то био "почетни положај и да би се и остале зараде старијих колега ускладиле са тим износом".
"Ми имамо двострану причу, с једне стране чујемо како нам држава иде напред, како смо економски способни, а у преговорима нам из Министарства финансија кажу да нема довољно новца. Ми ћемо и у наредном периоду инсистирати да и српски просветари дођу на ниво да плата почетника буде 20 одсто виша од републичког просека. Углавном су у свим земљама плате у просвети ниже у односу на зараде у привреди, али им се гарантују зараде за око 20 одсто веће од просечних, што је пристојно. Желимо да будемо слични онима у окружењу, а ту не треба параметар да нам буде ни Црна Гора, јер је много мања и економски слабија, него да ми тежимо ономе што имају Словенија или Хрватска", сматра Добривоје Марјановић.
Према подацима које су прикупили у Унији синдиката просветних радника Србије, када је у питању регион, ниже плате од наставника у Србији имају само просветни радници у Северној Македонији(545 евра) и Босни и Херцеговини (640 евра).
Све остале колеге, од Црне Горе (811 евра), преко Румуније (918), Бугарске (930 евра) и Хрватске (1.178 евра) до Словеније (1.500 евра) зарађују више.
Чињеница је да ни у региону, просветни радници нису задовољни платама, али већина ипак има примања која су изнад просека и довољна за пристојан живот. Тако, на пример, професор у музичкој школи у Хрватској, са 18 година стажа има плату од око 1.300 евра, што је скоро дупло више у односу на зараду професора у српским школама. Уз основну зараду, осим радног стажа, добијају и додатак на сменски и прековремени рад и плаћен им је хонорар за све преко норме.
А шта држава у овом моменту нуди просветним радницима?
Нуди већ најављено повећање плате од 10 одсто од јануара, као и увећање накнаде за одељенске старешине од јануарске плате са четири на седам одсто. Предвиђено је и повећање коефицијента по основу стручног усавршавања и професионалног развоја наставника, васпитача и стручног сарадника од јануарске плате – за педагошког саветника пет одсто од основне плате, за самосталног педагошког саветника седам одсто од основне плате, за вишег педагошког саветника 10 одсто од основне плате, за високог педагошког саветника 12 одсто од основне плате. Влада је понудила и да у 2024. години, повећа коефицијенте за запослене у школама за ваннаставни кадар.
Александар Марков, председник Форума београдских гимназија, који је део Синдиката радника у просвети Србије, међутим, каже да су синдикати овим протоколом добили само обећање, а да нема никакве гаранције, да ће оно бити и испуњено с обзиром да нам предстоје избори и да ће потом бити формирана нова влада.
"Форум је једини подигао глас против протокола. Посебно замерамо нашим колегама, председницима синдиката и људима који су учествовали у преговорима што су уопште најављивали протест, а очигледно да нису имали могућност да изведу штрајк. Позивање на штрајк, па одустајање на један овакав начин, где ништа од онога што сте захтевали практично нисте ни добили, је веома лоша порука. Питање је да ли ће оно што је обећано бити испуњено, јер не постоје гаранције. Сведоци смо да ће доћи до избора и питање је какве обавезе има нека нова влада да испоштује неки Протокол који је потписала претходна влада", каже Александар Марков.
Он сматра да би држава требало да има разумевања да просечна плата не би требало да буде циљ запосленима у просвети.
"Реална плата не би смела да буде испод 120.000 динара, да би наставник могао да живи достојанствено и да би могао да преживи са својом породицом, а да не мора да размишља о неким алтернативним пословима, већ да може да се посвети тој деци у школи. Велики број наставника ради и приватно, а када су разапети на две или три стране, поставља се питање ефикасности на том послу у школи", сматра Марков.
Он каже да су колеге наставници јако незадовољни и да се осећају изиграно, због тога што су представници четири репрезентативна синдиката прихватили протокол Владе Србије.
"Да сам премијер и ја бих све обећао, али да сам председник репрезентативног синдиката, ништа не бих поверовао. Они су поверовали и сада се позивају да је обавеза сваке наредне владе да спроведе протокол, а наше питање је шта ће бити ако не спроведу. Зато сматрамо да би четири особе које су потписале тај протокол требало да поднесу оставке", каже Марков.
Он указује да постоји само обећање Владе Србије, али да синдикати одустајањем од штрајка губе преговарачки потенцијал и снагу која би им обезбедила да могу да "притисну" Владу да то обећање испуни.
"Имамо само обећање да ће се радити на томе. Преговарамо о неком имагинарном износу, јер у овом тренутку знамо тек колики је просек плате за јул ове године. Нејасно је да ли ће се зараде ускладити са просечном платом у 2023. или из неког месеца следеће године. Које су гаранције да ће ти разговори отпочети и како ће их синдикати натерати да спроведу договор", наводи Марков, додајући да су то све отворена питања на која би синдикални представници требало да одговоре.
Он сматра да циљ просветних радника уопште не би требало да буде просечна плата, имајући у виду да је реч о грађанима који имају факултетско образовање, који раде одговоран посао и имајући у виду чињеницу да је све мање младих заинтересовано да ради у просвети, па је и немогуће пронаћи наставнике за поједине предмете.