Покољ у Краљеву засенио је онај, можда познатији, кога су немачки војници починили у Крагујевцу. Оба злочина почињена су истог месеца, у октобру 1941. Оба је починио немачки Вермахт и оба оличавају невиђену нацистичку репресију над српским народом.
У свести Срба априлски рат је имао карактер недовршеног, а немачки покољи требало је да паралишу народ и обесхрабре устанак у самом зачетку. Ипак, десило се сасвим супротно.
Стрељања су се догодила у знак одмазде због напада на касарну у Краљеву, у којој је погинуло десетак немачких војника. У Србији је почињао народни устанак против немачких окупатора.
Заправо, покољ је био плански и систематски ратни злочин, извршен према наредби коју је издао "Фирер" лично.
Према директној заповести Адолфа Хитлера
У циљу гушења устанка, Врховна команда Вермахта и окупационе власти у Србији донели су низ наредби које су предвиђале драстичне казнене мере, а од краја септембра 1941. репресивне мере претварају у одмазду над целокупним становништвом.
Генерално наређење за извршење злочина дато је 16. септембра 1941, у виду наредбе Адолфа Хитлера издате генералу Вилхелму Листу, војном заповеднику групе Југоисток, да се "најоштријим мерама за дуже време успостави поредак".
Начелник Врховне команде Вилхелм Кајтел истог дана је проследио следеће наређење: "Вођа је управо наредио да треба свуда да се примене најоштрије мере како би покрет био угушен у најкраћем року. Као одмазда за живот једног немачког војника мора се, у тим случајевима, узети као опште правило извршење смртне казне од 50 до 100 комуниста. Начин извршења смртне казне мора имати застрашујући ефекат.“
Генерал Франц Беме, који је примио дужност опуномоћеног главнокомандујућег у Србији, сместа је наложио: "Ваш је задатак да прокрстарите земљом у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба... Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србију мора се створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво."
Уследили су застрашујући злочини у околини Шапца, у Краљеву и Крагујевцу.
Сто Срба за једног убијеног немачког војника
Покољ у Краљеву уследио је као одмазда за заједнички партизанско-четнички напад на немачки гарнизон у Краљеву, у коме је убијено 10 немачких војника, а 14 рањено.
Број талаца који ће бити стрељани израчунат је на следећи начин: 100 погубљених талаца на сваког убијеног немачког војника и 50 погубљених талаца на сваког рањеног немачког војника, што је била формула коју је смислио Адолф Хитлер како би сузбио антинацистички отпор.
Први таоци узети су у Краљеву 14. октобра, а затим је, у ноћи између 15. и 16. октобра, стрељано 1.736 људи. Два дана касније заробљена је на превару и стрељана још једна велика група цивила.
Укупно је у Краљеву стрељано 2.196 људи који су евидентирани именом и презименом. Укупан број страдалих цивила на подручју Краљева износи 2.255.
Немачка војска је најпре погубила оне који су у немачким документима описани као "комунисти, националисти, демократе и Јевреји". Током наредних неколико дана, сви мушкарци између 14 и 60 година смештени су у импровизовани центар у тамошњој фабрици шинских возила, а њихова имена су уписана у евиденцију.
Таоцима је потом наређено да крену до претходно ископаних масовних гробница, где су стрељани из митраљеза.
Ретки преживели добили су метак у главу.
Немци нису могли да угуше народни устанак
Одмазде су потрајале неколико дана. Немачка војска се распршила по околним селима, палећи куће и убијајући насумично. Према евиденцији 717. пешадијске дивизије, погубљено је 1.736 мушкараца и 19 жена "комуниста" из града и околине.
Двадесет припадника 717. пешадијске дивизије касније је награђено Гвозденим крстом за своју улогу у покољу.
Масакр у Краљеву, као и злочин у оближњем Крагујевцу, показао је немачким командантима да су масовна и сурова убиства српских талаца не само неефикасна, већ и контрапродуктивна, јер су се мештани окренули ка устаницима.
Након рата, неколико високих немачких војних званичника осуђено је на Нирнбершком процесу због учешћа у масакру у Краљеву.
У Краљеву је после Другог светског рата 1950. године основан Народни музеј, где постоји стална поставка о Краљевачком масакру из 1941.
У сарадњи Историјског архива, Народног музеја и институције Спомен-парка у Краљеву прикупљена је аутентична меморијална баштина коју чине историјски извори, лични предмети и документи стрељаних од 15-20. октобра 1941.
Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм "Црвена земља".