Србија и Балкан

Епархија рашко-призренска: Тврдње из Приштине неосноване, СПЦ има право на заштиту објеката

Оптужбе да наша црква врши неовлашћену заштиту својих верских објеката, крајње су провокативне и сасвим нетачне, наводи ЕРП
Епархија рашко-призренска: Тврдње из Приштине неосноване, СПЦ има право на заштиту објекатаwww.globallookpress.com © Thomas Brey

Епархија рашко-призренска оценила је данас да оптужбе које су се појавиле на приштинским порталима, да обнављају Бањску без одобрења Приштине, показује да очигледно не постоји искрена спремност Министарства на сарадњу и нормалну комуникацију.

Епархија наглашава да СПЦ никада није била затворена за дијалог, али сматрају да дијалог мора бити заснован на макар минималном степену поверења, да се морају што пре решити бројна питања, много ургентнија и тичу се владавине права и закона, као и фундаменталних верских слобода.

"Заштита верских објеката и споменика културе је од великог значаја, посебно за нашу цркву, ... Зато је крајње неодговорно оптуживати Цркву, која улаже огромне напоре да сачува своју баштину од рушења и скрнављења на КиМ у последње 24 године, да се наводно неодговорно односи према ономе што представља темељ нашег идентитета и опстанка у атмосфери континуиране етничке дискриминације", наводе из Епархије.

Епархија подсећа да је министар културе Косова Хајрула Чеку упутио 6. октобра писмо Епископу рашко-призренском Теодосију са понудом да Министарство процени и обнови штету у манастиру Бањска након немилих догађаја 24. септембра, а које су добили 11. октобра.

Додају да су се и пре него што је било могуће да одговоре на писмо министра, појавиле нове оптужбе тог министарства на порталу "Коха" да Епархија рашко призренска наводно врши обнову манастира Бањске без одобрења власти у Приштини.

Наводе да су, будући да штета није причињена на храму и у историјском делу манастира, већ је поломљена метална капија и начињена штета на гостинском конаку већ прикупили новац за поправке, захваљујући Фондацији манастира Хиландара и штета ће убрзо бити санирана.

"Оптужбе да наша црква врши неовлашћену заштиту својих верских објеката, крајње су провокативне и сасвим нетачне", наводи ЕРП.

Подсећају да је питање заштите објеката СПЦ на КиМ посебно дефинисано Ахтисаријевим Анексом 5 који је Приштина прихватила.

"Овај документ никада није укинут и стављен ван снаге, јер је управо на основу спремности Приштине да прихвати одредбе Ахтисаријевог плана. Нажалост сведоци смо континуираних напора власти у Приштини да се све што је преостало из овог Анекса 5 овог документа и једним делом ушло у законодавство Косова, укине или реинтерпретира", наводи ЕРП.

Подсећају да још није припремљен Закон о заштити културне баштине, који је предвиђен Ахтисаријевим планом да буде донесен у складу са принципима Анекса 5.

"О овом проблему је неколико година расправљано и на Савету за имплементацију специјалних заштићених зона. Овај Савет се није састајао већ три године јер је садашња косовска влада једнострано одбацила договор из новембра 2020. год. у вези проблема транзитног пута поред манастира Високи Дечани, иако је исти усвојен и потписан од стране ЕУ, ОЕБС-а, два косовска министра претходне владе, СПЦ, КФОР-а и градоначелника Дечана", навела је Епархија и додала да је владино непоштовање донесених одлука и споразума кључни разлог зашто овај Савет и даље не функционише.

Наглашавају да је стога неопходно да се питања, као што је штета у манастиру Бањска, решавају у контексту дијалога у Бриселу који, између осталог, предвиђа формализацију статуса СПЦ на КиМ, а не са позиција ауторитета и претњи, док влада истовремено отворено крши закон о специјалним заштићеним зонама и одлуку Уставног суда Косова у вези земље манастира Високи Дечани, која се не извршава већ седам година и коју садашња влада Косова потпуно игнорише.

Такође, подсећају да се СПЦ на КиМ суочава са бројним другим нерешеним питањима, од одбијања извршења одлуке Уставног суда Косова о регистрацији земље манастира Високих Дечана и проблема транзитног пута за Црну Гору кроз заштићену зону манастира, као и забрана приступа Христа Спаса у Приштини.

Наглашавају да су бројни проблеми које имају препознати и у међународној заједници.

Наводе и да се наставља негативан однос косовских институција према СПЦ и нашем идентитету уз покушаје културне апропријације српских православних цркава и манастира уз честе текстове у медијима који преносе изјаве појединих "експерата" и "историчара" који шире отворену верску и националну мржњу.

image