Највеће политичке групације у ЕУ Парламенту завршиле су нацрте својих предлога Резолуције о односима Београда и Приштине и последњим оружаним инцидентима у селу Бањска у којима ће тражити увођење казнених мера против Србије, али имају различите ставове о томе да ли их треба увести одмах или тек ако се докаже да званични Београд има било какве везе са "терористичким нападом на северу Косова", објавио је Н1 позивајући се на своје изворе.
Посланици из Европске народне партије (ЕПП), најбројније политичке групације у Европском парламенту, става су да би требало осудити подршку коју је званични Београд дао починиоцима "терористичког напада", али неће инсистирати на оштром речнику и а приори казнама против Србије, због противљења неколико странака чланица групације које, према сазнањима Н1, претежно долазе из земаља које нису признале Косово као независну државу.
Како Н1 сазнаје, ЕПП и Зелени сагласни су да би Србија требало буде кажњена, али само ако истрага покаже везу државе са инцидентом у Бањској, док Социјалдемократе сматрају да је Србија де факто одговорна за догађаје од 24. септембра и да би је одмах требало казнити због тога, као и досадашњих поступака, за које сматрају да нису ишли у прилог сарадњи и смиривању ситуације.
У таборима Народњака, Социјалдемократа и Зелених влада мишљење да би требало укинути казнене мере против власти у Приштини, сазнаје Н1, па се очекује да ће приликом усаглашавања финалне верзије текста Резолуције та идеја добити довољну подршку, упркос раније исказаном ставу Службе за спољне послове ЕУ у којој сматрају да још нису престали да постоје сви разлози који су довели до увођења казнених мера против тзв. Косова.
Већина посланика Социјалдемократа жели да у Резолуцију уђе и јасна осуда реторике и поступака председника Србије Александра Вучића, сматрајући га "дестабилизујућим фактором", али то, за сада, нема подршку осталих политичких групација.
Међу политичким групацијама постоји консензус да се Резолуцијом Европског парламента осуди "терористички напад" у Бањској и захтева пуна сарадња Приштине и Београда око истраге тог догађаја, укључујући и процесуирање и екстрадицију одговорних, "снажно апелује" на обе стране да учине све што могу да се смање напетости и да не повлаче кораке који би довели до погоршања ситуације, захтева да тзв. Косово и Србија испуне предлоге ЕУ који воде ка деескалацији и да се врате за преговарачки сто, за који деле мишљење да је једини начин да се дође до компромиса којим би били решени сви проблеми и трајно уређени међусобни односи.
Нејасно је до које мере ће европосланици окривити сами себе, односно институције ЕУ, за стање на Косову и заоштравање ситуације, јер је већина њих у дебати одржаној пре две недеље указивала на одговорност ЕУ, пре свега за изостанак резултата дијалога Београда и Приштине.
Зелени су чак на одговорност позивали и Мирослава Лајчака, специјалног представника ЕУ за дијалог, али како сазнаје Н1, договорили су се да ипак не инсистирају да се његово име нађе и у Резолуцији.
Састанак представника политичких група из Европског парламента на коме ће представљати своје предлоге нацрта и договарати се око изгледа финалне верзије текста резолуције биће одржан у понедељак увече у Стразбуру, на маргинама првог дана заседања ЕУ парламента. Гласање на пленарној седници је заказано за четвртак, 19. октобра у подне.
Резолуције Европског парламента, представљају званичан став те институције, али нису обавезујуће за институције ЕУ или државе чланице.