"Политика": Ко финансира Куртијеве ратне фондове?

Да је наоружавање тзв. Косовских безбедносних снага (КБС) приоритет премијера привремених институција у Приштини Аљбина Куртија, показује податак према којем је у актуелном мандату његове владе улагање у наоружање и војну опрему КБС-а порасло за 191 одсто, пише "Политика" и наводи да је за 2023. годину буџет за војску 141 милион евра.

Поставља се, међутим, питање, из којих све фондова Приштина црпи средства за куповину наоружања које углавном набавља са Запада.

Лист наводи и да постоји оправдана сумња да припадници КБС-а, преобучени у припаднике тзв. Косовске полиције, вршљају по северу. 

"Исте људе 'препакују' у униформе Росу, обичне полиције, КБС-а", истиче за "Политику" некадашњи председник Привременог извршног већа за КиМ Зоран Анђелковић.

Стога и не чуди улагање управо у КБС, јер је очигледно ту формацију Курти ангажовао да протерају Србе са КиМ.

Прошле године, само недељу дана након што је почео сукоб у Украјини, Курти је основао, по свему судећи, "ратни фонд", формално назван фонд за безбедност. Посредством министарства финансија, рада и трансфера у Приштини, уплате су се вршиле и из иностранства, а влада тзв. Косова је тада саопштила да ће прикупљена средства бити додатни буџет за министарство одбране.

Годину дана касније, на питање "Албанијан поста" колико се новца ту слило и на шта је потрошен, ресорно министарство је одговорило да је у питању "државна тајна".

Црни фондови 

Лист подсећа да финансирање албанских оружаних формација на "Косову" из ратних фондова није новина, те да је и ОВК добијала новац из таквих извора. У медијима на албанском језику помињу се два - "Три одсто" и "Место рођења зове".

Анђелковић објашњава да је током деведесетих година, током рада привремене владе Бујара Букошија, албанска дијаспора у Швајцарској или тзв. изгнанство на тај начин донирало новац.

"Сваки Албанац је морао да да три одсто плате. Тада су финансирали образовање које је било самостално, ван система Србије, на КиМ, али и друге ствари, као што је куповина војне опреме. Тако су формирали ФАРК", каже Анђелковић.

Новац за наоружавање долази и из црних фондова, у чему криминални кругови имају велику улогу, наводи за "Политику" Љубан Каран, официр КОС-а у пензији. 

"Криминални кругови баве се дистрибуцијом дроге, трговином људима, у рату је било трговине људским органима, све су то њихове врсте бизниса. Отприлике, иста је шема, као што су западне државе својевремено дозволиле Црној Гори да се финансира од шверца дувана из Италије", наводи Каран. 

Објашњава да су и обавештајне службе укључене у активности финансирања Приштине, а да је Курти на вези са бар три моћне службе - ЦИА, БНД и МИ6.

И Анђелковић указује да помажу и савезници тзв. Косова, односно државе које су признале једнострано проглашену независност, а то је, према његовим речима, пре свега Немачка. 

Он подсећа и да су Албанци, без обзира на имовинско стање, морали да издвајају средства за ОВК и оцењује да слична традиција постоји и данас. 

"Сви су били уцењени да купе пушку у вредности од 50 до 100 марака. Богати су морали да дају више новца. Сасвим је сигурно да данас имају сличне механизме, јер уцене увек постоје", истиче Анђелковић  и додаје да је било случајева где су албанске породице, осим новца, биле приморане да некога из куће пошаљу у тзв. ОВК.