Братуначки "вихор": Ново лако оклопно возило из Републике Српске

Током међународног сајма наоружања и војне опреме "Партнер 2023", одржаног у Београду крајем септембра, међу бројним страним и домаћим излагачима део својих производа представила је и компанија "Технички ремонт Братунац" (ТРБ). Централно место павиљона поменутог предузећа, поред већ добро познатог "деспота", заузела су два примерка нових оклопних возила "вихор".

Реч је о вишенаменским лаким оклопним возилима, чији је развој започет 2020. године на основу искустава стечених употребом "деспота", због чега се "вихор" може означити као његов наследник. Кључна разлике два возила, огледају се у већој мобилности, нешто мањим димензијама и тежини новог оклопњака, који је представљен 28. септембра 2022. године у фабричком кругу, док је широј јавности премијерно приказан за време горепоменутог сајма.

Будући да се ради о вишенаменској платформи, "вихор" је оспособљен за извршавање широког спектра задатака као што су извиђање, патролирање у урбаним срединама, контрола пограничних области, тј. границе, противснајперска дејства и асиметричне операције, а може служити и као командно или санитетско/медицинско возило за евакуацију рањеника.

"Вихор" је примарно намењен за полицијску употребу, што потврђује и чињеница да је главни корисник Специјална антитерористичка јединица Републике Српске. Такође, ТРБ нуди опцију модификовања сваког возила у складу са потребама купца, па се "вихор" релативно брзо може опремити и за обављање задатака у надлежности војске.

Специјално дизајнирана шасија и димензије "вихора"

Главна предност јесте специјално дизајнирана модуларна шасија, конструисана искључиво за новог оклопњака, која је због повећане носивости од две тоне допринела и модуларности самог возила. Захваљујући томе, постоји опција повећања балистичке заштите уградњом додатног оклопа, постављања даљински управљане борбене станице (ДУБС) на крову, као и опремање задњег товарног отвореног простора различитим наоружањем, опремом, додатним људством, муницијом итд.

Отворени товарни простор представља најупечатљивију новину у спољашњем изгледу возила, па је тако један од два примерка представљених на београдском сајму био наоружан и минобацачем у калибру 60 мм, смештеним у поменутом задњем одељку. Дужина "вихора" је 5,30 м, међуосовинско растојање 3,30 м, ширина 2,55 м, висина (без ДУБС-а) 2,25 м, тежина осам, односно 10 тона (укључујући опрему и посаду).

Погон и мобилност

Возило има погон 4х4 и систем независног вешања предње и задње осовине, а покреће га "Волвов" дизел мотор ТАД С40-43ВЕ, јачине 235 кВ (око 320 коњских снага) у комбинацији са аутоматским мењачем "Алисон" серије 3000, са шест степени преноса за кретање унапред и једним за кретање уназад. Капацитет резервоара је 300 литара, чиме је обезбеђена могућност вожње током дугог временског периода уколико потребе задатка то налажу.

Кочиони механизам се састоји од хидрауличних кочница, уз АБС систем на сва четири точка и ручне кочнице. "Вихор" је опремљен и централним системом за регулацију притиска у пнеуматицима, а сваки точак има алуминијумске фелне и "runflat" гуме, које омогућавају кретање и када дође до оштећења, односно бушења истих.

Максимална брзина на путу коју овај оклопњак може остварити је 120 км/х, уз способност кретања по нагибу од 50%, бочном нагибу од 30%, а захваљујући клиренсу од 470 мм "вихор" може савладавати вертикалне препреке од 0,48 м и водене препреке дубине до 1,4 м.

Заштита, унутрашњост и посада

У основној варијанти нови оклопњак из Братунца опремљен је оклопом који пружа ниво 2 балистичке заштите по стандарду "СТАНАГ 4569" (укључујући муницију у калибру 7,62х39 мм са панцирним запаљивим зрном) и ниво противминске заштите 2а и 2б по истом стандарду, што подразумева заштиту од минско-експлозивних средстава тежине до шест килограма.

Као што је већ поменуто, захваљујући модуларној шасији и носивости од две тоне, постоји опција уградње додатног оклопа са већим степеном заштите – ниво 3 по стандарду "СТАНАГ 4569", што укључује и муницију у калибру 7,62х51 мм са панцирним зрном и језгром од волфрама.

Запремина унутрашњег простора је шест кубних метара, а приметна је побољшана ергономија и комфор, који доводе до побољшаног понашања и обављања задатака на ефикаснији начин. Возило је климатизовано, а опсег температуре за рад је од -30 до +50 степени по Целзијусу. Основну посаду чини четири човека (2+2): возач, командир возила (сувозач) и два оперативца, од којих је један и оператер наоружања, тј. ДУБС-а.

Додатно, у отвореном товарном простору могу бити уграђена седишта за још четири оперативца, такође у конфигурацији 2+2, а једини недостатак јесте непостојање врата између унутрашњости и  задњег товарног одељка. Ипак, у случају потребе за евакуацијом, тачније збрињавањем рањеника у унутрашњости возила могуће је за релативно кратко време направити отвор како би се из товарног простора, рањеник пребацио унутар оклопњака.

Ситуациона свест посаде повећана је уградњом савремених подсистема и то: дисплеја у средини предњег дела, између возача и сувозача који служи за приказ различитих параметара када је "вихор" стациониран или у покрету, праћење кретања уз помоћ система глобалног позиционирања (ГПС) и сигнализацију; као и камерама за дневну и ноћну вожњу, у конфигурацији четири напред, четири позади и по једна са бочних страна. Још једна иновација јесу и носачи за лично наоружање чланова посаде, чиме је омогућен већи комфор приликом вожње.

Потенцијално наоружање "вихора"

Иако је у основи "вихор" ненаоружано оклопно возило, у зависности од потребе корисника остављена је могућност уградње различитих врста система наоружања, међу којима се посебно истике ДУБС М14.

Ради се о савременој лакој модуларној даљински управљаној борбеној станици са стабилизаторима, која може бити опремљена митраљезима у калибру 5,56х45 мм, 7,62х51 мм, 7,62х54 мм, тешким митраљезима у калибру 12,7х99 мм или 12,7х108 мм, као и бацачем граната у калибру 40 мм. Оружје је постављено у носач на оклопљеној турели, са опсегом кретања од 360 степени по азимуту уз помоћ електричног погона и резервну опцију ручног окретања.

Само оружје се може кретати по елевацији, такође путем електронског погона, а у склопу носача налази се и уређај за компензацију трзаја чиме је обезбеђена већа прецизност приликом дејства. Поред оружја, на турелу се налази кутија са муницијом, као и уређаји у склопу оптоелектронског блока међу којима су дневна ТВ камера са могућношћу увећања слике до 10 пута за идентификацију мете и нишањење, термовизијска справа за дејство у ноћним условима и ласерски даљиномер домета око седам километара.

Систем управљања ватром налази се унутар возила, па оператер наоружањем и оптоелектронским блоком управља са сигурне позиције, углавном иза возача. За контролу поменутих подсистема користи се посебан дисплеј на ком се приказује слика са одабране нишанске справе и џојстик за померање турела у круг, односно оружја по елевацији.

У оквиру овог система уграђен је и балистички рачунар, намењен за асистенцију оператеру приликом израчунавања неопходних података за дејство по циљу и аутоматско праћење истог. Још једна предност огледа се у чињеници да приликом промене наоружања у ДУБС-у, рачунар препознаје да је дошло до промене и врши модификацију параметара како би их прилагодио новом оружју.

Модуларност, мала тежина, дигитализован систем управљања ватром, као и ниска потрошња електричне енергије чине М14 готово идеалним средством за наоружавање "вихора". Управо оваква даљински управљана станица одговара потребама новог оклопњака предвиђеног за обављање најразличитијих полицијских и војних задатака. Стога се може очекивати опремање "вихора" овим ДУБС-ом у већој мери, уз евентуалну комбинацију са минобацачем или бацачем граната у задњем товарном делу, што би драстично повећало његову ватрену моћ.