До све већег окретања и ослањања Србије на НР Кину, када је у питању набавка система наоружања, долази због онемогућавања испоруке система из Руске Федерације. Због међународних санкција уведених Русији, али и претњи политичког запада упућених Србији, део наручених платформи, тачније хеликоптера Ми-17, Ми-35 и средстава ПВО "панцир-С1" неће бити испоручен нашој земљи бар још неко време.
У том контексту треба посматрати и присуство министра одбране Републике Србије Милоша Вучевића, у оквиру значајне делегације предвођене председником Александром Вучићем, на самиту поводом деценије пројекта "Иницијатива појас и пут" који се данас и сутра одржава у Пекингу.
На маргинама овог самита, Вучевић је са потпредседником Централне војне комисије разговарао о новим уговорима, односно даљој сарадњи у сегменту наоружања и војне опреме.
Иако из оправданих разлога остаје непознаница који су то системи били предмет разговора, према најави самог министра акценат је стављен на набавку средстава противваздухопловне одбране и вишенаменских беспилотних летелица (БПЛ). Због тога делује да ће у наредном периоду доћи до набавке додатних система ПВО ФК-3 и радара Х-200, као и извиђачко-борбених беспосадних ваздухоплова ЦХ-92А и ЦХ-95, будући да се све наведене платформе већ налазе у оперативној употреби Војске Србије.
ФК-3 и могуће алтернативе "панциру"
ФК-3 је систем ПВО средњег домета, тачније извозна варијанта ХК-22, са смањеним дометом од 100 километара, који је испоручен Србији 2022. године и налази се у оперативној употреби 250. ракетне бригаде за ПВД (противваздухопловна дејства). Војска Србије тренутно располаже једним дивизионом ФК-3, ког чине четири рактне батерије састављене од по три лансирна возила и једног радарског система Х-200.
Реч је о платформи за дејство по готово свим ваздушним циљевима укључујући борбене авионе, хеликоптере, беспилотне летелице, крстареће и балистичке ракете на средњим дометима и висинама до 27 км. Лансирно возило се састоји од тешке шасије у конфигурацији 8х8 на коју је монтирано четири лансирне цеви, за лансирање ракета са полуактивним радарским навођењем.
Када су у питању домаће оружане снаге, нема сумње да ФК-3 тренутно представља најспособнији систем, због чега је набавка додатних батерија или бар ракета сасвим извесна.
Међутим проблем се јавља када је у питању заштита лансирних возила и радара у случају борбених дејстава. Наиме, приликом набавке прве туре кинеских средстава ПВО, било је предвиђено да ФК-3 и артиљеријско-ракетни систем за ПВД "панцир-С1" буду интегрисани, тачније да се омогући заједнички рад, па би у склопу тога руска средства била задужена за одбрану кинеских од дронова, лутајуће муниције, прецизно вођене муниције и сличних претњи из ваздуха.
Имајући у виду да је Војска Србије опремљена са 12 лансирних возила ФК-3, као и чињеницу да на располагању има свега једну батерију "панцира-с1" која се састоји од шест борбених јединица, очигледно је да овај број није довољан за покривање свих батерија ФК-3. Србија је наравно поручила још две батерије "панцира", али као што је горе наведено услед сложене геополитичке ситуације време њихове испоруке је упитно.
Алтернатива итекако постоји, па би описани сусрет и разговор два званичника могао резултирати и евентуалном набавком кинеских система ФК-1000 и ФК-2000, како би се надокнадио број потребних средстава за заштиту. У питању су такође артиљеријско-ракетни системи за ПВО за дејство по циљевима на малим и средњим висинама, односно кратким и средњим дометима.
Обе верзије базиране су на тешкој шасији носачу у конфигурацији 8х8, на којој је монтирана обрнута купола опремљена противавионским топовима, кутијастим лансерима за дејство ракетама земља-ваздух, системом управљања ватром, осматрачким и нишанским радарима.
Вертикални домет се креће између 50 м и 10 км за ФК-1000, односно 15 м и 12 км за ФК-2000, док су највећи хоризонтални 22 и 25 километара. Оба система су настала комбинацијом компоненти са "тунгуске", "панцира" и "тора", а по својим техничко-тактичким карактеристикама готово да не заостају за "панциром", због чега би били добро решење и за српску војску.
Сегмент беспилотних летелица
Као што је већ поменуто јединице РВ и ПВО Војске Србије, конкретно 335. извиђачка ескадрила у саставу 98. ваздухопловне бригаде располажу БПЛ кинеске производње, конкретно ЦХ-92А и ЦХ-95. Реч је о вишенаменским беспилотним летелицама које спадају у класу МАЛЕ (Мedium-Аltitude Long-Endurance), тј. средњег плафона и дуге аутономије лета.
Могу се користити за обављање широког спектра задатака као што су извиђање, прикупљање обавештајних података, корекција артиљеријске ватре, као и дејство по оклопним возилима, средствима артиљерије и живој сили непријатеља.
Аутономија лета износи око 10 сати у случају ЦХ-92А и 20 сати код ЦХ-95, док је максимална удаљеност од командне станице 200, односно 250 километара. Поред бољих летних и тактичких карактеристика ЦХ-95 има и знатно веће димензије од ЦХ-92А. Обе летелице оспособљени су за ношење вођених ракета и бомби, на спољним подвесним тачкама за прецзино дејство по циљевима на земљи.
Интересантно је да је Србија први страни корисник поменутих кинеских даљински управљаних ваздухоплова, а судећи по позитивним искуствима и резултатима оствареним приликом приказа и вежби, куповина додатних БПЛ је врло вероватна. Такође, додатан разлог за даљу набавку ових летелица, конкретно ЦХ-92А, је блискост техничко-тактичких карактеристика са БПЛ домаће производње "пегаз" и најављени трансфер технологија на српски ваздухоплов.
Управо би даљи развој "пегаза" могао да буде још једна од тема о којима се разговарало, будући да су конструктори из НР Кине још од 2020. године укључени у тај процес. Сарадња са кинеским партнерима ће дефинитивно унапредити способности и опремљеност Војске Србије, поготово у времену када је војна сарадња са Руском Федерацијом готово онемогућена услед све већих притисака са Запада. Остаје да видимо у којој мери ће се потенцијални планови реализовати и да ли ће у блиској будућности можда доћи и до проширења сарадње на сегмент копнене војске.