Улагање у такозване Косовске безбедносне снаге увећано је за готово 200 одсто од доласка на власт Самоопредељења и премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.
Беспилотне летелице, минобацачи, оклопна возила, заједничке вежбе и обука са оружаним снагама Велике Британије, Турске, Сједињених Америчких Држава и Немачке само су неки од пројеката који су спроведени и опреме која је набављена.
Војни аналитичар Влада Радуловић за "Косово онлајн" каже да, што се тиче процеса наоружања "Косовских безбедносних снага" и онога што Приштина тежи да успостави де факто и де јуре, то је војска Косова.
"Они се налазе у том процесу већ неколико година уназад, односно од краја 2018. године. У складу са тим, условно речено, те неке три фазе, како су у Приштини прокламовали било је и за очекивати да се до неких конкретних набавки и помака дође, у овом периоду након 2022. године. Из те перспективе посматрано, они само раде на томе што су раније испланирали", каже Радуловић.
"Имају помоћ из иностранства без које то не би могли да реализују и поред тога што се некако увек упире прстом на САД, ја бих рекао да то није најисправнији приступ. Чини ми се да много више, и имам разлога зашто то тврдим, помоћи даје Турска, а онда потом и Велика Британија, а не бих ни Немачку изоставио", додаје.
Радуловић сматра да Турска предњачи у "помоћи КБС", између осталог по питању оклопних возила, лаких тактичких возила, па чак и неких убојних средстава, система попут минобацача калибра 120 мм.
"Конкретно мислим на сарадњу између две турске компаније БНЦ и АСАС са Косовом. Из те перспективе зашто се то не спочитава Приштини, искрен да будем, ни мени то није јасно. Приштина све што ради и што је радила у протеклом периоду није наилазило на, ако говоримо о европским земљама, велике и страшне осуде. Сетићете се када су били одређени инциденти и ситуације које су претиле да ескалирају, покренути од стране Приштине, да су стизали коментари пре свега из ЕУ или конкретније из Квинте да треба позвати обе стране на уздржаност и ако ми са тим нисмо имали ништа. С друге стране зашто изузимам САД? Зато што ми се чини да су они са те стране неког ко пружа подршку косовској независности ипак у одређеним тренуцима знали и те како да повуку одређене потезе према Приштини који нису остали само на речима. Не заборавите стопирање, односно блокирање одређених средстава помоћи КБС, одбијања учешћа у неким активностима, ускраћивање или неодобравање виза неким високим представницима Приштине и КБС посебно. Чинило се да су још неки програми били стопирани и да Вашингтон покушава на неке начине да и Приштини покаже да не може баш све да ради тако како ради", напомиње Радуловић .
Он сматра и да је наоружавање тзв. Косовских безбедносних снага и тежња формирања војске Косова проблем за Војску Србије у смислу опасности и страха, али и за Србе који живе на територији Косова.
Радуловић напомиње да Приштини ни по једном документу или споразуму не би могла да има своје оружане снаге, али "видимо да су они у томе одмакли далеко".
"Суштински се неће променити ништа, јер не можете поредити шта год Приштина имала са Војском Србије, то је далеко од поређења. Али, да ли наоружавање КБС мења ситуацију на терену, мења, јер није исто када имате одређене снаге безбедности као раније Косовски заштитни корпус, или како год, и сада када имате неке минобацаче, средства за противоклопну борбу и када потенцијално имате и лаке преносне системе противваздушне одбране за дејства по авионима у ниском лету или хеликоптерима, на пример. То већ сада мења ствари на терену, али није од неког суштинског страха који би требало да забрине некога у Београду", каже Радуловић.
Он подсећа и да се у последње време све гласније заговара велика Албанија и да је Аљбин Курти апсолутно једна од перјаница те идеологије.
"Нисам приметио да се много диже бура око тога. Врло често смо ми ти који иницирамо и кажемо видите шта се дешава у Северној Македонији, Грчкој. Зашто Приштина не добија пацке за све то питање је за неке друге. На нама је да видимо шта, куда и како ћемо ми и да пазимо на Србе који живе на територији КиМ. Видимо да сваки замрзнути конфликт и најмања неуралгична тачка или подручје у свету, а тренутно је заправо јако близу тога да ескалира у сукоб ширих размера. Када дође до таквих ломова на глобалном нивоу онда се то одражава не само на регионалном, већ и на локалном нивоу", закључио је Радуловић.