Вук Јеремић у "Релативизацији": Морамо бити јединствени у односу на национална питања

У 48. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је разговарала са Вуком Јеремићем, некадашњим министром спољних послова Србије и председавјућим Генералне скупштине УН, а данас опозиционим лидером, председником Народне странке и гостујућим професором на Факултету политичких наука у Паризу.

Разговор почиње актуелном темом број један, а то је рат Израела и Хамаса.

"Геополитика је, као и економија, циклична по свом карактеру и смењују се добри и лоши периоди, с тим што су у геополитици они дужи и трају по неколико деценија. Ми смо сада у геополитичкој рецесији и бојим се да ћемо остати у њој до краја ове деценије, а верујем и дуже", објашњава Јеремић.

У тим околностима, објашњава, учесталији су регионални ратови, па и они ширих размера, међународне организације постају нефункционалне и "рат који се дешава није последњи којем ћемо бити сведоци у наредним годинама".

Он упозорава да рат Хамаса и Израела може да има много веће последице за светски мир него рат Русије и Запада у Украјини.

"Ово је, у најмању руку, ствар која се може упоредити са 11. септембром, односно са нападом Ал Каиде на САД", каже Јеремић и додаје да неки извлаче и паралеле између Сарајевског атентата 1914. и онога што се тренутно догађа.

Истина једнако чињенице плус контекст, истиче гост емисије и објашњава да због тога "постоје различите истине".

Након 11. септембра, истиче Смајловић, Осама бин Ладен се појавио са правним и моралним контекстом да је нетачно да су нападнути цивили, рекавши да су Американци који су страдали саучесници своје власти и да су имали право да их побију. Има ли сличности у начину на који председник Израела Исак Херцог каже "нису то цивили, то су симпатизери Хамаса", пита се ауторка емисије. 

Не треба говорити да је једна истина супериорна у односу на друге, сматра Јеремић и наводи да је важно разумети истину из неких других ципела.

"Палестинска истина се не састоји само од чињенице да се догодио један зверски терористички напад, већ из укупног контекста палестинске ситуације последњих 60 и више година, или 75 година од успостављања УН и прокламовања да решење треба да буде успостављање две државе, палестинске и јеврејске", поручује Јеремић.

Када су најважнија државна питања на столу, морамо да будемо као једно

Нафтали Бенет, некадашњи премијер Израела, није желео да критикује владу после напада 7. октобра и поручио је "ми смо данас једно, ми смо у рату", подсећа ауторка емисије.

"То је узор како се треба понашати у светској политици када сте мали народ који је наследио изузетно тешке околности и који има неизбрисиве безбедносне изазове у региону у коме живи. Додаћу и да је Нетанијаху реаговао на сличан начин, прогласио је ратни кабинет, сачињен од власти и опозиције", истиче Јеремић.

Каже да би волео да се из тог примера нешто научи и у Србији.

"Када су најважнија државна и национална питања на столу, морамо да будемо као једно. Хвала богу да нисмо суочени са терористичким нападом, али живимо у непосредној опасности, поготову део грађана Србије који живе на КиМ. Када је реч о КиМ, мислим да би било од пресудне важности да у периоду који је пред нама постигнемо што је могуће шире јединство", поручује гост емисије.

Зашто напади на Србе на КиМ не добију на протестима опозиције и јавној сцени место које имају на пример приче о хонорарима глумаца, пита се Смајловић.

То је један од разлога зашто се Народна странка дистанцирала од наставка учешћа у протестима, одговара Јеремић и додаје да се та "прича завршила далеко од тога како је кренула, то јест завршила се покушајем политичке капитализације онога што се десило". 

Траже нам да признамо 'Косово' да бисмо ушли у ЕУ

У Шпанији нећете наћи ниједну странку осим сепаратистичке баскијске или сепаратистичке каталонске која ће рећи било коју реч супротно ономе што је позиција шпанске државе и шпанске владе, наводи Јеремић.

"Хајде да погледамо регион. Погледајте Албанце и како су они реаговали на дешавања у Бањској. Они су крваво завађени међу собом, а били су сви као један. Узмите на пример Хрватску и оно што је за Србе трагедија епских размера, а то је етничко чишћење у Олуји. Они су то прогласили Даном државности и по питању рата 1992-95. сви су мање-више као један", истиче Јеремић.

Према његовим речима, најважније четири тачке око којих треба да постоји јединство су: државно уређење Србије, као матице српског народа, владавина права и унутрашње уређење; спољна и безбедносна политика; просвета и култура; национална економија и демографија. Додаје да по главним начелима Народна странка нуди визију и пружа руку свакоме ко сматра да је потребан договор. 

Он додаје да Народна странка није антиевропска странка, али жели на реалан начин да сагледава односе Србије и ЕУ.

"Није реално - и то постаје мање више очигледно свима - да Србија постане члан ЕУ у некој догледној будућности. Два су главна разлога: Не постоји политичка воља у ЕУ за проширење и неке чланице ЕУ врло експлицитно траже да Србија призна независно 'Косово'. Другим речима, траже нам да признамо 'Косово' да бисмо ушли у ЕУ'. То није прихватљиво. Све и да тај услов прихватимо, ово прво би остало на столу", поручује Јеремић.

Његова странка предлаже да Србија тражи раздвајање политичких и економских интеграција са циљем да што пре постигне стандарде развијених европских држава и постане члан Европског економског простора – који чине чланице ЕУ и неке европске државе које то нису.

Одбацивање француско-немачког плана је од кључне важности 

За Јеремића је најразумније да се уједине све странке прозападне провенијенције, али и да се уједини државотворна патриотска опозиција за изборе који су пред нама - тако да имамо две снажне, идеолошки различите колоне.

Напомиње да Народна странка себе види као део државотворне и патриотске опозиције.

"Кључна питања која су пред нама и пресудна за ове изборе су: јасно и недвосмислено одбацивање француско-немачког плана, окончање свих радњи везаних за експлоатацију и истраживање литијума у Србији, одбацивање било какве могућности да се Србијом управља кроз квазиколонијални однос који нам се споља намеће и да избори буду ослобођење од култа једноумља који постоји у делу јавног простора и у управљању државом", објашњава саговорник Љиљане Смајловић.

Он наводи да је део функционера отишао из Народне странке када су јасно иступили против француско-немачког плана и предложили референдум за његово одбацивање.

"Демократија има своје мањкавости, али сам уверен да то јесте начин на који треба водити странку, сутра државу. Из странке су одлазили они који се са политиком странке нису слагали, а странка је остала на истом курсу", поручује Јеремић.