Црногорско Удружење бораца ратова од 1990. године: Уклонити спомен-плочу "хрватским логорашима"

У сабирном центру ЈНА у Морињу нико није убијен и тим обележјем "хрватским логорашима" се кривотвори историја, каже Радан Николић из црногорског Удружења бораца ратова од 1990. године, јавља "Политика".

Ово удружење изражава дубоки презир према срамној удруженој хрватско-монтенегринској производњи лажи и подвала у случају Сабирног центра ЈНА у Морињу и позива премијера Дритана Абазовића да до краја месеца преко руководиоца радом Министарства одбране Филипа Аџића обезбеди надлежној инспекцији приступ спомен-плочи која се налази у објекту Војске Црне Горе.

Уколико до краја месеца не уклоне "лаж исписану на постављеној плочи, која вређа сваког честитог грађанина", ова организација ће поднети кривичне пријаве против Абазовића и руководиоца радом Министарства одбране Филипа Аџића.

Полагањем венаца и паљењем свећа, у организацији Хрватског националног већа (ХНВ) Црне Горе, 29. септембра су обележене 32 године од "формирања некадашњег војног логора Морињ", а полагању венаца присуствовали су шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман, као и службеници из МСП Црне Горе Роберт Маркић и Александра Мишуровић, као и смењени министар спољних послова Ранко Kривокапић.

"Том приликом државни секретар Маркић је казао да је одавање почасти жртвама у логору Морињ начин да се Црна Гора суочи са својом мрачном прошлошћу која се не сме негирати, те да спомен-плоча неће бити уклоњена док се не реше 'неке интерне ствари у држави'", наводи Николић, истичући:

"Поручујемо господину Маркићу да је 'мрачна прошлост' Црне Горе о којој је бестидно говорио произведена управо у МСП у служби Хрватској и страним амбасадама, те да је условљавање примене закона у случају морињске спомен-плоче решавањем 'неких интерних ствари у држави' заправо политичко насиље одметника од владавине права."

Николић подсећа да је Сабирни центар ЈНА у Морињу, у коме није убијен и теже озлеђен није нико од хрватских логораша, формиран 3. октобра када је Председништво СФРЈ, због масовних напада хрватске паравојске на касарне и јединице ЈНА, прешло на рад у условима непосредне ратне опасности.

"Истог дана у Скупштини Црне Горе одржана је комеморативна седница поводом убиства на подмукао начин 24 и рањавања више од 50 војника ЈНА 1. октобра 1991. године у граничном појасу са Дубровником од стране тзв. дубровачких бранитеља. Половина убијених и рањених у том крвавом пиру дубровачке паравојске, који је условио легално и нужно формирање Сабирног центра ЈНА у Морињу, били су црногорски резервисти који су сахрањени као хероји, а касније, као и друге борце ЈНА, издала их је власт Мила Ђукановића", наводи он.

"Проливена крв наших сабораца нас обавезује на чињење у одбрани истине и правде и од тога нећемо одступити у овом и другим случајевима атака на саборце и Црну Гору ни по коју цену", упозорио је Николић.