Након јучерашњег састанка са "великом петорком" јасно је да постоји нови план и кораци које би Београд и Приштина требало да начине у циљу примене Охридског анекса и "Споразума о путу ка нормализацији односа", оценио је доцент Факултета политичких наука Стефан Сурлић додајући да пошто јуче нису могле да се чују никакве назнаке новог плана, јасно је да су сви актери сложни да се дијалог настави у тајности, уз низ састанака у Бриселу до постизања договора.
Прво питање је, указује Сурлић, колико се нови план разликује од претходно предложеног од стране Лајчака приликом последње рунде дијалога у Бриселу? Последично, да ли се тај план приближио Kуртијевом предлогу након догађаја у Бањској? Постоје два врло јасна циља петорке, тврди Сурлић.
"Први је да се догађај у Бањској не понови, односно да дође до деескалације на терену. Други циљ је да се у кратком временском року обезбеди интеграција Срба кроз учешће у косовским институцијама и тиме отвори простор за примену осталих тачака 'европског предлога'. Наравно, да се све то постигне у кратком временском року, односно пре европских и америчких избора", наводи Сурлић у тексту за Танјуг.
Подсећања ради, Сурлић каже да је у последњем нацрту плана за примену споразума, за који се наводи да је Београду био прихватљив, се предвиђа да процес почне са покретањем процеса преговора о статуту инструмената самоуправљања Срба на КиМ, што практично значи рад на формирању Заједнице општина са српском већином.
"Након овог, Србија више не би инсистирала на коришћењу фусноте или учешћу Мисије Уједињених нација на Kосову (УНМИK) у регионалним форумима. Потом би се окончали преговори о статуту ЗСО. Наредни корак у процесу био би да се стране неће мешати у унутрашње ствари једне друге те се уздржавати од било каквог облика насиља или претње насиљем", указује Сурлић.
Према Лајчаковом предлогу, објашњава Сурлић, следило би успостављање инструмената самоуправљања, праћено укидањем структура којима управља Србија на тзв. Kосову и њиховом транзицијом у новоформирани систем. Уз пропратне кораке, након овога, према европском предлогу, Србија се не би противила чланству тзв. Kосова ни у једној међународној организацији, а потом би на тзв. Kосову дошло до окончања интерних процедура за заштиту српских објеката верског и културног наслеђа.
"На крају процеса се предвиђа покретање преговора о правно-обавезујућем споразуму о свеобухватној нормализацији", истиче он, наводећи да је Kуртијев предлог предвиђао као први корак презентацију нацрта Статута од стране Приштине.
"Међутим, већ у другом члану предлога истиче се захтев: 'Високи представник ЕУ представља споразум о путу ка нормализацији између Kосова и Србије и анекс имплементације са генералним секретаром УН и обавештава Савет безбедности УН и обавештава Генералну скупштину УН да су се обе стране сложиле са принципима постављеним у Повељи УН, да се поштује територијални интегритет и да се друга страна третира као равноправан члан међународне заједнице, што замењује потребу за коришћењем фусноте и представљања УНМИK-а на регионалним форумима'", каже Сурлић.
Ова изјава о фактичком признању које захтева Kурти, истиче доцент ФПН-а, потврђује се у и у наредним редовима: "Обе стране се понашају, опходе и јавно изјављују да међусобно развијају међународне односе на основу принципа предвиђених Повељом УН и третирају другу страну као равноправног члана међународне заједнице".
Сурлић у анализи додаје да би након тога уследило признавање докумената и симбола, као и покретање преговарачког процеса о Статуту ЗСО. Потом би уследио процес демаркације "граница" у року од две године, покренула би се процедура чланства у међународним организацијама, на првом месту у Савету Европе.
"Суштински, Kуртијева замисао је била да цео процес буде обесмишљен тако што би Заједница општина са српском већином са првог прешла на последњу позицију приоритета у дијалогу", истиче он.
Међународни актери су, оцењује Сурлић, након оволиког одуговлачења владе Аљбина Kуртија уверени да он не жели да формира ЗСО и да ће стога приступити "плану Б". Тај план је раније већ најавио Ескобар, а то је да ће они формирати ЗСО са онима који то желе.
"У преводу они ће и предложити статут ЗСО на основу којег ће се даље преговарати", сматра Сурлић, додајући да је и међународна заједница свесна да Kурти има нови план опструкције дијалога:
"Kако је навео главни приоритет и хитно је безбедност, 'након терористичког и злочиначког напада 24. септембра, који су извеле паравојне групе уз спонзорство и учешће Србије, кључна је казна да се не би поновило'. Међутим, јасно је да међународни актери неће дозволити да догађаји у Бањској на било који начин утичу на много виши циљ, а то је примена споразума на који су се Београд и Приштина обавезали почетком године."
То је, каже Сурлић, подвукао и Лајчак изјавом да 24.септембар не мења чињеницу да две стране имају јасне обавезе које морају да испуне.
"Иако нетранспаретност доносиоцима одлука олакшава да услед контаминиране атмосфере процес воде без притиска јавности, такав приступ може имати и контраефекат. Срби и Албанци већ годинама дијалог посматрају као нужност условљену европским интеграцијама и одржању добрих односа са западним земљама, а не пожељну активност која би требало да обезбеди трајни мир на овим просторима без обзира на спољнополитичка опредељењa", наглашава Сурлић.