Сутра седница СБ УН о Косову и Метохији: Ипак отворена за јавност

Очекује се да ће СБ УН осудити недавни пораст насиља, обесхрабрити даље једностране акције, позвати на смиривање напетости и охрабрити стране да се позабаве текућим питањима кроз дијалог

Седница Савета безбедности Уједињених нација, на којој ће се се расправљати о шестомесечном извештају Унмик-а о Косову и Метохији, одржаће се сутра, а очекује се да ће специјална представница и шефица Мисије привремене администрације УН на КиМ (УНМИК) Каролина Зијаде представити извештај који обухвата период од 19. марта до 18. септембра ове године.

Србију ће на седници представљати премијерка Ана Брнабић, док ће у име Приштине говорити председница привремених институција Вјоса Османи.

Очекује се да ће Зијаде истаћи кључне политичке и безбедносне догађаје на КиМ током периода обухваћеног извештајем генералног секретара УН Антонија Гутереша, који је у извештају позвао све стране да се уздрже од предузимања једностраних потеза који би могли да доведу до јачања тензија и даље ескалације.

"Ескалација напетости и безбедносни инциденти у мају и јуну негативно су утицали на процес дијалога, који остаје једини пут за решавање свих отворених питања", навео је Гутереш.

До инцидената у мају и јуну, које Гутереш спомиње у извештају, дошло је након што су нови градоначелници општина са српском већином, етнички Албанци изабрани на изборима које су Срби бојкотовали, ушли у зграде локалних самоуправа у Звечану, Лепосавићу и Зубином потоку, уз помоћ косовских специјалаца.

У извештају, којим нису обухваћена недавна дешавања у селу Бањска, 24. септембра, Гутереш је написао и да "забрињава" што стране нису оствариле значајан напредак у примени Споразума о путу ка нормализацији и што тек треба да се договоре о редоследу примене одредби Имплементационог анекса, о којем су две стране постигле сагласност 18.марта у Охриду.

"Недостатак напретка у дијалогу носи ризик од даљих напетости и могуће ескалације на терену. Позивам стране да потврде истинску посвећеност дијалогу уз посредовање ЕУ и да у потпуности примене све до сада постигнуте споразуме", додао је Гутереш.

Навео је и да је "кључно пронаћи решење за скоро одржавање ванредних и инклузивних локалних избора на северу Косова, уз учешће Срба, како би се смањиле тензије и кренуло напред".

Гутереш је у извештају поздравио Декларацију о несталим лицима, коју су Београд и Приштина усвојили 2. маја у Бриселу, у дијалогу уз посредовање ЕУ, и позвао стране да у доброј вери предузму све неопходне мере за спровођење одредби тог документа.

Седница Савета безбедности УН о раду Унмика почеће сутра у 21 сат по централноевропском времену.

Иако је Гутереш недавно наговестио могућност да седница буде затворена за јавност, због тензија између представника Београда и Приштине на претходној таквој седници, одржаној 27. априла, седница ће ипак бити отворена за јавност.

Обавеза да се одржавају седнице СБ о стању на КиМ произлази из Резолуције 1244 СБ УН, која налаже да генерални секретар УН "у редовним интервалима" извештава СБ о спровођењу те резолуције.

Очекује се да ће на сутрашњем састанку чланови СБ УН осудити недавни пораст насиља, обесхрабрити даље једностране акције, позвати на смиривање напетости и охрабрити обе стране да се позабаве текућим питањима кроз дијалог.

Пре почетка седнице Брнабић би требало да се састане са генералним секретаром УН Антонијом Гутерешом, као и председавајућим СБ УН Сержо Франка Данесеом.

Од усвајања Резолуције 1244 СБ УН, 10. јуна 1999. године, то тело је до 2018. о КиМ расправљало четири пута годишње. У 2019. седнице су сведене на три седнице годишње, док се од 2020. одржавају по две седнице годишње.

На седницама СБ УН о раду Унмика у претходних неколико година, Србију су представљали министри спољних послова, Ивица Дачић и Никола Селаковић.