Србија и Балкан
Брнабић у СБ УН: Бањска последица терора Приштине, за две и по године 434 напада на Србе
У Савету безбедности Уједињених нација одржана је расправа о шестомесечном извештају Унмика о Косову и Метохији
Председница Владе Србије Ана Брнабић навела је у говору у Савету безбедности Уједињених нација да је криза на Косову и Метохији "трагично, али предвидљиво" ескалирала 24. септембра када је дошло до оружаног сукоба између групе наоружаних Срба са КиМ и полицијских и паравојних формација из Приштине у селу Бањска и околини.
"Истраге су у току како би се дали сви одговори и расветлиле све нејасноће у вези са овим догађајима, укључујући и начин на који су двојица од тројице преминулих Срба изгубила животе, што је изгледа било хладнокрвно погубљење након што су се предали. Одговорно тврдим да ни Београд, ни безбедносне структуре Србије нису имале никакве везе са овим догађајем и спремни смо да међународној заједници пружимо све информације и доказе који су данас доступни да потврдимо ову изјаву", нагласила је Брнабићева.
Додала је да би желела да искористи прилику да изрази своје искрено жаљење због губитка људских живота и да се нада да се то никада више неће поновити.
Брнабић је нагласила важност редовног и објективног извештавања УНМИК-а у складу са Уставом Србије и Резолуцијом 1244 УН.
Она је напоменула да је ситуација у последњих 12 месеци постала толико озбиљна да сви, пре свега као људи, а не политичари, треба да разумемо шта да се дешава и куда све води, да бисмо онима на КиМ који свакодневно страдају пружили бар трачак наде, макар трачак наде да је стабилност и дугорочни мир могућ.
Како је рекла, прва порука Приштине је да Срби који су отишли у претходном периоду 1999. и 2004. не треба да се враћају. И када се Срби врате на своја огњишта, виде да им је неко отео имовину, а буду и ухапшени.
Брнабић је навела имена Срба који су ухапшени под оптужбом за ратне злочине, иако су улазили на КиМ више пута у прошлости и никад нису били ухапшени ни оптужени ни за шта, све док су затражили своју приватну имовину да им буде враћена. Тада су се оптужбе изненада појавиле.
"То је јасна порука расељеним Србима: не враћајте се, нисте добродошли", рекла је Брнабић и навела да се вратило мање од два одсто расељених на КиМ.
Друга порука која се шаље Србима је да они који су остали и још живе на КиМ треба да оду.
Приштина је успела да створи опасну безбедносну кризу, оно што данас видимо је свеобухватно политичко, правно, институционално и физичко насиље над Србима.
"Прекретница у томе да Приштина жели да Срби оду није био покушај убиства Стефана Стојановића и његово рођака Милоша у божићној литији, то је био дан кад је Азем Куртај који је пуцао на њих на Божић, припадник КБС, које су нелегалне по Резолуцији 1244, пуштен на слободу. Он је данас слободан човек, добио је потпуну амнестију и то је све што било ко треба да зна о владавини права на КиМ и о уловима у којима живе Срби и друго неалбанско становништво", рекла је премијерка.
Са друге стране, ако сте Србин, завршите месец дана у затвору ако не вежете сигурносни појас током вожње возила.
Брнабић је казала да је у последње две године, од доласка Аљбина Куртија на власт, 11 одсто Срба напустило Косово и Метохију.
"У протекле две и по године било је 434 етнички мотивисана напада на Србе и њихову имовину, што је невероватних 50 одсто више у односу на период пре Куртијеве администрације, а још увек не знамо да ли је неко одговарао, ни да ли је било оптужница или ако су подигнуте оптужнице против било ког од починилаца", истакла је премијерка Србије.
Трећа порука Приштине Србима и међународној заједници је да постигнути споразуми неће бити спроведени, а споразуми или делови њих који су били спроведени, биће поништени, блокирани или неважећи.
Премијерка је истакла да Србима прети хуманитарна катастрофа, лекова има за највише две недеље, а недостају и вакцине за бебе.
"Догађаји у Бањској су логична последица владавине страха и терора које је Приштина спровела успркос захтевима међународне заједнице", рекла је Брнабић и додала да се проводи тихо етничко чишћење на северу КиМ.
На крају је поручила да се Србија залаже за имплементацију свих споразума, конкретно Бриселског споразума и успостављање ЗСО, тражи безбедност за Србе и тражи компромис који ће обезбедити дугорочни мир и стабилност.
Захтев Србије је и да Кфор преузме одговорност на северу КиМ и да нови избори буду што пре одржани.
Шефица УНМИК-а: Ситуација једино може да се реши компромисом
Шефица мисије УН на Косову и Метохији Каролин Зијаде је рекла да се у извештају покрива период од 19. марта до 18. септембра, али је истакла да ће говорити о инциденту у селу Бањска.
Рано 24. септембра, "косовски" полицајац је убијен, а приштинска полиција се укључила у размену ватре. Заплењен је велики број возила, војне опреме и оружја. УНМИК се прикључио међународној заједници и осудио инцидент.
Важно је, каже Зијаде, да истрага која се води документује шта се догодило, а починиоци да се приведу правди.
Она је додала да су се данима, недељама и месецима раније политичке и безбедносне тензије на северу КиМ стално повећавале. Састанак 14. септембра у Бриселу на високом нивоу није довео до консензуса о примени раније донетих споразума.
Зијаде је навела да бојкот избора косовских Срба довео је до питања одговарајућег политичког представљања и насиља које је довело до повређивања више припадника Кфора.
"Тренутна политичка ситуација и њен утицај на становништво може да е превазиђе једино уз компромис у дијалогу Београда и Приштине", каже Зијаде и додаје да ће 21. октобра у оквиру ЕУ вратити обе стране дијалогу и тако смањити ескалације.
Тражи да се обе стране обавежу да ће у потпуности спровести све споразуме постигнуте. "То подразумева да се обе стране поново обавежу да ће у потпуности спровести све споразуме које су раније усвојени, да ће радити на оснивању Заједнице Српских општина и то треба да се започне без одлагања и без икаквих услова, као и сви други кључни споразуми треба да се спроведу", рекла је Зијаде.
"Цену ће платити све заједнице, не само албанске и српске, тензија, изолација и све већи мањак поверења у политичко руководство и још горе прибегавање насиљу и застрашивању, све угрожава оно што је тешко остварено кроз дијалог уз посредовање ЕУ", каже Зијаде.
Генерални секретар УН је уочи седнице објавио део извештаја о КиМ, где је позвао Београд и Приштину да се уздрже од једностраних потеза који би могли да доведу до даље ескалације тензија на Косову и Метохији.
Иако се претходних недеља спекулисало да ће седница бити затворена за јавност, то се ипак није догодило.
О могућем затварању седнице говорило се због наводних примедби које је генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш имао на претходну седницу одржану у априлу, када је дошло до размене оштрих речи између шефа српске дипломатије Ивице Дачића и представника привремених институција у Приштини.
Међутим, да би седница била затворена, потребна је сагласност девет од 15 чланица Савета безбедности, а то није могуће без компромиса са Русијом и Кином.
Од 15 чланица Савета безбедности, пет не признају једнострано проглашену независност Косова. То су Русија, Кина, Еквадор, Мозамбик и Бразил као председавајући Савета безбедности. Наредног месеца, председавање том телу преузеће Кина.
