У Суду Босне и Херцеговине заказан је главни претрес у судском поступку против председника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Српске Милоша Лукића за 22. новембар, због непоштовања одлука високог представника Кристијана Шмита, којег Република Српска не признаје.
На првом рочишту 16. октобра, Додик и Лукић су се изјаснили да не разумеју оптужницу, а судија Јасмина Ћосић Дедовић је, како преноси Танјуг, по службеној дужности, саопштила да то подразумева да су се изјаснили да нису криви.
Судски поступак ће у наставку процеса водити судија Мирсад Стрика.
Претрес је заказан за 13 сати.
Република Српска не признаје Шмита за високог представника зато што његово именовање није потврђено у Савету безбедности УН, како то предвиђа Дејтонски мировни споразум.
Професор уставног права Радомир Лукић уверен је да је пресуда у поступку против председника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора Службеног гласника Српске Милоша Лукића већ донета и да се исход овог поступка већ зна.
Професор Лукић као чињеницу истиче да оптужница "таква каква је" потврђена, отприлике говори шта ће даље да се дешава.
"Нема храбрости међу судијама БиХ да се овоме одупру, као што нема храбрости ни у тужилаштву. Тамо владају страх, стрепња и однос послушништва у коме нема никаквог мисаоног отпора и борбе за слободу. Тамо где има страха нема независности и слободе", навео је Лукић гостујући у емисији "Печат" Радио телевизије Републике Српске.
Лукић сматра да не вреди да се Додик и Лукић поново појаве у судници и, како наводи, нема неку потребу да то посебно образлаже.
Овде се, истиче, ради о "класичном случају узурпације државне власти" коју врши Кристијан Шмит.
"Ни онај који је на прописан начин или наводно прописан начин именован у Савету безбедности УН-а нема та овлашћења. Према томе, немате их од чега бранити јер ово што је воља Кристијана Шмита није и не може да буде правни закон", појашњава Лукић.
Према његовим речима, "док судови БиХ примењују то као закон, БиХ није ни суверена, ни независна, ни слободна земља".
"Одлика суверене земље је да не слуша никога де јуре споља и да јој нико није надређен де јуре изнутра. Овде је очигледно сасвим супротно", закључио је Лукић.