"Косовско-метохијски Албанци су покушали да препишу поједине законске одредбе из Црне Горе и ставе их у функцију против Српске Православне Цркве. На исти начин, незаконито и без образложења почели су да примењују тзв. 'црногорски модел' прогона свештенства и монаштва Српске Православне Цркве на Косову и Метохији. Ми смо имали среће што је Управни суд Црне Горе судио по закону и часно одолевајући медијским и политичким притисцима", каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић за РТ Балкан.
Епархије СПЦ, и то оне древне, чије се постојање на одређеној територији мери вековима, данас се суочавају са репресивним мерама. Читајући ових дана како је са Косова и Метохије без сувислог образложења протеран игуман манастира Девина вода Фотије и то по хитном поступку, не можемо а да се не присетимо ускраћивања дозвола за боравак и протеривања свештенства и монаштва Миторполије црногорско-приморске 2018. године. Под таквом "државном мером" био је и саговорник РТ Балкан.
Овај стручњак за црквено право био је у правном тиму Митрополије црногорско-приморске у време када се српска црква у Црној Гори такође суочавала са нечим што је имало све одлике државног прогона чији је крајњи циљ, оличен у предлогу Закона о слободи вероисповести из 2019. године, био практично онемогућавање њене мисије у овој држави. Велике народне литије спречиле су да такав закон заживи, али нису одагнале утисак да се у деловима црногорског друштва СПЦ доживљава и даље као "страни елемент", "црква Србије".
"У питању је био пројекат промене историјског идентитета Црне Горе, а он је, свиђало се то некоме или не, вековима био и православни и српски. Размере те мржње, а у суштини се ту ради о аутошовинизму, видимо и ових дана када се на сваки начин покушава спречити редовни попис становништва који, иначе, касни већ две године. Сви наши непријатељи виде да је Црква очувала народно биће и зато је тако жесток удар на Цркву Христову где год је удар на историјски идентитет једног народа", наглашава Џомић говорећи о догађајима из тих година.
Ипак, усвајањем измена и допуна спорних и дискриминаторних одредби Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница крајем децембра 2020. године и касније потписивањем Темељног уговора између Владе Црне Горе и СПЦ 3. августа 2022. године правда је победила, а дискриминација Српске Православне Цркве је уклоњена, како напомиње наш саговорник.
У Украјини на корак до државног прогона
Тренутак када почиње државни прогон Украјинске православне цркве, који ових дана доживљава свој врхунац предлагањем закона којим би се практично забранио њен рад, а који је украјинска скупштина усвојила у првом читању, нема везе са почетком сукоба у Украјини ни са руском Специјалном војном операцијом. Оружани сукоб Кијева и Москве само је убрзао и појачао државни притисак са којим се УПЦ носила годинама пре тога.
Систематски прогон УПЦ почео је, уствари, када је васељенски патријарх Вартоломеј дао Томос о аутокефалности "Православној цркви Украјине" 2019. године. Као да је држава тада добила "своју" цркву, док је она канонска, УПЦ, доживљавана као страни, непријатељски елемент са централом у Москви. Само седам месеци након оснивања ПЦУ, канонска УПЦ упозорила је да јој је већ одузето 85 храмова, а да су 222 цркве нелегално пререгистроване.
Данас се суочава са државном забраном и укидањем постојања - сценарио који су одавно неки прижељкивали и припремали терен за њега.
Овај закон само формално је означен бројем 8371, а ради се о Закону против православне хришћанске вере, Руске Православне Цркве и Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије и то је његов прави наслов, каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић коментаришући предлог који је недавно усвојила украјинска Рада.
"Одредбе овог закона су директно супротстављене не само међународном праву и Уставу Украјине него су супротстављене здравом разуму и свим цивилизацијским достигнућима, а посебно нововековним. Такав закон не би смео да постане део правног поретка ниједне модерне државе. Украјински режим оваквим законом по ко зна који пут потврђује не само свој антируски него и антиправославни и антицивилизацијски тоталитарни карактер", наглашава Џомић.
Циљ доношења овог закона је да се у потпуности укине и онемогући мисија Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, а канонска јерархија и верници, иначе сви од реда грађани Украјине, прогласе за "државне непријатеље" и да то све има неки "законски оквир", наглашава наш саговорник.
"Укидање мисије једине канонске Цркве у Украјини – Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије – предвиђено је и кроз законско одузимање храмова, манастира, парохијских домова, манастирских конака, црквених непокретности, али и покретног сакралног наслеђа. У Украјини, уколико овај закон постане део правног поретка, за јерархију и вернике Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије неће више постојати право на слободу вероисповести, али ни друга људска права. На делу је акција поништавања међународних конвенција на простору Украјине. Поништавањем начела одвојености Цркве од државе у Украјини се уводи начело забране Цркве од државе", каже Џомић.
На Косову и Метохији је, на жалост, још горе, додаје наш саговорник.
"Јер то што они имају није ни држава, ни суд, ни закон, али ни правда. Издржали смо на Косову и Метохији вековне прогоне и злостављања, па ћемо и ово издржати", истиче протојереј-ставрофор Велибор Џомић.