Ракочевић: Српске споменике на КиМ може да штити само наш народ, косовско наслеђе не постоји
Нико не може да штити српско културно наслеђе на Косову осим онога чије је оно власништво, оценио је за "Косово онлајн" књижевник и новинар Живојин Ракочевић, напомињући да је сваки глас у међународној заједници апсолутно драгоцен и да је ургентно и неопходно да сваког тренутка у свим светским институцијама "чувамо, бранимо, сведочимо и одржавамо наше наслеђе".
Ракочевић истиче да српско наслеђе на Косову, од оног тренутка "када је први камен отесан", штити Српска православна црква и да су у питању векови бриге, рада, љубави, молитве, уметности, културе и духа.
"Нико не може да штити српско културно наслеђе на Косову и Метохији до онога чије је оно власништво, као и, наравно, научне институције, културне институције, држава Србија, заводи који су се о томе старали у протеклом периоду, треба да наставе свој рад и не може уопште бити говора о томе да неко може преузети српске културно и духовно наслеђе на Косову и Метохији зато што за то нема капацитета", рекао је Ракочевић.
Он, међутим, подсећа да су пред очима света нестали Палмира, Национални музеј у Ираку, Будине статуе у Авганистану.
"То је један тренутак зла у ком може да нестане све оно на чему се заснива ваш духовни, културни, национални и државни идентитет, и сав тај мозаик се једноставно може урушити, и зато је врло важно да у свим светским институцијама имамо активан, жив, прецизан, јасан, научно и методолошки утемељен глас шта то ми баштинимо на Косову и Метохији. Поред тога што морамо и себи објашњавати шта је Косово и Метохија и шта је наше наслеђе на Косову и Метохији, ургентно је неопходно да сваког тренутка у свим светским институцијама, у којима то можемо да радимо, чувамо, бранимо, сведочимо и одржавамо наше наслеђе на Косову и Метохији", рекао је Ракочевић.
"Косовско културно наслеђе не постоји"
Он истиче да се мора јасно знати да на Косову постоје три доминанта културна наслеђа – српско, албанско и отоманско и да је потпуно јасно да нова администрација у Приштини, захваљујући "идеји о прављењу државне нације", жели да направи косовско културно наслеђе.
"Оно не постоји. Њега нема. Све што има и најважније је, припада овим групама и оно не може постати косовско. Суштина је у следећем, да би прављењем лажно јединственог косовског културног наслеђа наше цркве и манастири прешли у власништво косовских институција - то је незамисливо, то је потпуна катастрофа, јер тамо нема ничег добронамерног према њима, па и ова последња изјава (Хајруле Чекуа) да треба да се заштити Бањска, и да је она нелегално реновирана, је апсолутно бесмислена", сматра Ракочевић.
Он указује да се, негде у дубини обрачуна са Србима, Српском православном црквом, српском државом, српском културом на Косову и Метохији, те важне тачке и најважније тачке, које су и у Унеску и којих има још на стотине по терену Косова и Метохије се виде као кључна опасност и они су ти кључни маркери и сведоци који Приштини сметају да, како они мисле, живи и заокружи пуну државност.
Подсећа да су се сличне ствари догађале у Црној Гори, те да су исти закони били припремани и за Косово, јер је то, истиче, једна шира акција у којој треба "променити власништво".
"Можемо да се договарамо о било чему, али не можемо разговарати о најдубљој интими наше културе, нашег народа, наше државности и наше духовности. О тој духовној интими разговарати, чија је, коме припада и коме би требало да припада је апсолутно неприхватљиво и недвосмислено је да у такве разговоре не треба апсолутно улагати ништа", рекао је Ракочевић.
Ракочевић истиче да је, због свега тога, сваки глас у међународној заједници апсолутно драгоцен.
"Ми морамо сваког тренутка објашњавати, говорити и знати да су Дечани најлепша балканска црква, да је Грачаница у тренутку своје градње један од најважнијих европских споменика културе свог доба и ту нема разговора, о томе се не може говорити, њих може штитити само онај ко им је власник, њих може чувати само онај ко је векове уложио у њих, њих може чувати њихов народ који органски живи са њима", рекао је Ракочевић.
Ракочевић је, међутим, упозорио да се динамично развијају процеси који нас удаљавају од тога.