Избор Андрије Мандића, председника Нове српске демократије и једног од лидера коалиције За будућност Црне Горе, за председника Народне скупштине Црне Горе за Србе у овој земљи и оне у региону много значи - начињен је важан корак, али се налазимо на самом почетку пута којем су претходиле године обесправљивања српског народа у Црној Гори, слажу се саговорници РТ Балкана.
Доласком Андрије Мандића на чело црногорског парламента још увек смо на пола корака од решења јер странака јасне српске орјентације још увек нема у извршној власти, на министарским позицијама, наглашава Александар Раковић, научни саветник Института за новију историје Србије.
"На пола смо корака од решења, али далеко од тога да смо на прагу читавог решења посебно због тога што се Спајић показао као непоуздан током претходних година. Ипак, ово је важан корак за остваривање права српског народа у Црној Гори", наглашава Раковић.
Он напомиње да је то признање Мандићевој странци и коалицији због свега што је урадио да падне режим Мила Ђукановића.
"Сада се коначно прави реална ситуација у Влади Црне Горе. За Србе у Црној Гори то такође пуно значи јер је то успешан епилог заједничке борбе на рушењу Ђукановића 2020", каже Раковић.
Историчар Чедомир Антић из Напредног клуба напомиње да је јако битно да српски народ у Црној Гори буде декриминализован и подсећа да је он систематски био криминализован током протеклих 20 година, што се не би догодило да то нису хтеле Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Немачка, земље чије су дипломатије допринеле стварању неке врсте политичког апартхејда према српском народу, истиче наш саговорник.
"Српске странке су прошле један трновит пут. Ово је добар корак ка декриминализацији, али мислим да ће Срби постати равноправни у Црној Гори тек када САД престану да буду присутне на европском континенту. То изгледа далеко, али степен криминализованости САД и количина трулежи коју осећамо из тог правца говори да ћемо можда то и доживети", напомиње Антић.
Упорно ускраћивање власти без обзира на изборне резултате сада је промењено.
"То је учињено једним трулим компромисом за који верујем да су наредиле САД јер они раде по систему топло-хладно и вероватно сад хоће нешто да нам узму у Републици Српској или на Косову или желе да покажу нешто везано за Украјину па је сада дозвољено да на чело парламента дође Србин, али не и да уђе у владу", каже Чедомир Антић.
Александар Раковић указује да нису сви западни званичници били против црногорске владе са учешћем у њој представника Срба.
"И код западних фактора који су били делимично подељени по том питању, било је јасно да Срби морају да партиципирају у тој власти, за њих би најбоље било да је реч само о СНП-у, али нису били за то да Срби буду изостављени", истиче Раковић.
Он подсећа да је Мандић, када је изабран на нову функцију, морао да отрпи, по ко зна који пут, страховите увреде које су се чуле и у скупштинској сали и испред ње већином од присталица ДПС-а Мила Ђукановића.
"Њих мучи постојање Срба јер их подсећају на то да су они и сами некад били Срби пре него што су променили идентитет", наглашава Раковић.
Антић сматра да они који су узвикивали пароле о фашизму и слави Украјини, немају проблем са Мандићем, већ желе да део становништва које је са њима било у некој врсти пакта уплаше Србима као сведоцима прошлих времена и прогона српског народа и српске цркве.
"Не треба да говоримо о томе ко је поставио судиницу која сече вене да не би дошла пред судију, чији је син манијак који говори о шверцу седам кила кокаина, него причамо о томе како је Мандић четнички војвода. А чији ће војвода да буде, да неће хрватски можда? Да неће можда да пушта Томпсонове песме на РТЦГ?", пита се Антић.
Он наводи да је то "глупа идеологија Мила Ђукановића" који води црногорску нацију у политичку смрт.
"Али наш проблем данас више није Мило Ђукановић. Наш проблем данас су тзв. ратлуци. То је нова нација која се појавила у Црној Гори, а то су ови што зависи од температуре данас су Црногорци, сутра су Срби, али никад нису пријатељи српства и Србије. Не рачунам ту Спајића и Милатовића јер они нацију немају", каже Антић.