Српска деца имају свој "Хелоувин": Коринђање и машкаре

Редовном годишњем "самиту" вила, вештица, вампира, зомбија и ванземаљаца, у свету познатом као "Ноћ вештица" или "Хелоувин", прикључује се и све више учесника из Србије, док у исто време наши, подједнако живописни и занимљиви обичаји полако, али сигурно падају у заборав.

Док Срби покушавају да утврде да ли је на данашњи дан примерено славити "ђавољи празник" који нам је стигао са Запада, или српског светог Луку, поједини родитељи који су ових дана куповали деци "Хелoувин" костиме за маскембале у вртићима, вероватно памте времена када су, као мали носили ручно израђене маске припремљене за Беле покладе (пред почетак Васкршњег поста) и тако ишли по комшилуку како би их комшије даровале слаткишима.

Ако се и нису маскирали, готово је сигурно да су, као што то раде америчка деца – за Бадњи дан као коледари ишли од врата до врата како би их одрасли даровали слаткишима.

Један путописац давно је тако записао да "има једно прелепо село у Срему, вредни и марљиви људи живе у њему, али имају три дана у години кад цело село полуди".

А то "лудило" дешава се у Голубинцима, када се за Беле покладе одржавају Мачкаре - празник под маскама. Посебно је интересантно и покладно јахање, дан када житељи, на коњима заједно иду од куће до куће, и уз песме тамбураша најављују предстојећу сеоску светковину.

Мачкаре или Машкаре се славе и у остатку Срема, иако не тако масовно као раније.

"Ишли смо по комшилуку нашминкани и маскирани у одећу старијих и певали дечје песме. Баке су тог дана месиле крофне и делиле их деци, али смо добијали и друге слаткише", присећа се саговорница РТ Балкан родом из ових крајева.

Коринђање је, за разлику од Машкара или Мачкара, обичај којим Банаћани дочекују Божић. Малишани који уз песму и одлазећи од врата до врата по поклоне, прослављају овај дан, заменили су некадашње коледаре, младиће одевене у страшне крзнене маске којима су растеривали караконџуле и зле духове и доносили благодат идући од куће до куће и добијајући дарове од домаћина.

Од куће до куће ишли су Банаћани, ударајући о клепетала, а на њихово коринђање, одрасли су дрешили кесе и давали свилене бомбоне, орахе и друге дарове.

"Ја сам мали Пера, ујела ме кера, за ногу за руку, дај ми газда јабуку", "Ја сам мали Ива, идем преко њива, њиве се зелене, газде се веселе"… коринђали су до недавно, мали Панчевци.

Магазин

Свети Лука или Ноћ вештица

Етнолог Александар Репеџић објашњава, међутим, да се, упркос сличностима обичаја, "Ноћ вештица", и Машкаре, славе из различитих разлога.

"Хелоувин је празник мртвих и припада култу предака, и са Белим покладама и обичајима нема никакве везе. Покладни обичаји крећу од другог јануара и трају до самих поклада, а људи у селима попут Голубинаца или Лазнице у Хомољу маскирају се како би обележили почетак године. Људи се маскирају како их демони не би препознали и како би се цело село заштитило од демонских сила и имало родну годину", указује Репеџић који је са Анђелом Ђермановић аутор документарног серијала "Почудиште", темом маскирања бавио у епизоди "Профакуц".

Профакуц је, иначе само једно од имена под којима се у Србији славе Мачкаре: Овај празник, у зависности од подручја, назива се још и Старци, Фашанке, Марга… 

Овакви обичаји, који нису карактеристични само за Србију, већ их има и у Хрватској и у Румунији, Бугарској, код нас се највише чувају у Војводини, Хомољу и смедеревском крају. Обичај "Женидба Краљевића Марка", који је како истиче наш саговорник, везан је за Космет и налази се на листи нематеријалног културног наслеђа, а на симболички начин, уз маскирану свадбену поворку приказује женидбу чувеног епског јунака.

Иако се наши обичаји све мање спроводе, а Ноћ вештица постаје све популарнија, наш саговорник уверава да "Хелоувин" никако није конкурент нашој традицији. 

"Живимо у потрошачком друштву, прихватили смо Деда мраза уместо Божић Бате, слави се Дан заљубљених али и Свети Трифун. То ипак неће превише утицати на нашу културу  и обичаје. Нама су те ствари током деведесетих биле недоступне, и сада нам је чудно када се с њима сретнемо. Али, чак ни немачка култура, француска и шпанска, немају везе са Хелоувином, па посредством глобализације и они долазе у додир са таквим стварима", закључује Репеџић.

Популарна култура и медији годинама су ишли на руку популарности Ноћи вештица, док наше Покладе, или коринђање нису имале ту срећу.

Да бисмо то променили, можда би, за следећи Божић или Беле покладе, бар за сваки случај требало да припремимо неке мале дарове и пожелимо добродошлицу деци која славе.