Пораз савременог живота: Деца немају потребу да говоре, више од половине има проблем

Савремени начин живота подразумева одсуство комуникације и посвећеност технологији уместо разговора са децом, па не чуди што половина малишана има неку потешкоћу у говору, односно до 60 одсто предшколског узраста, пише "Блиц".

Сада ће детекцију говорне или језичке способности у Србији процењивати два стандардизована инструмента која су по први пут стигла у земљу, откривено је на Међународном научно-стручном скупу логопеда под називом "Логопедија данас".

Проф. др Неда Милошевић из Српске логопедске асоцијације каже да светски тренд указује на опште повећање поремећаје комуникације у свим деловима света, међу којима су најупечатљивији поремећаји говора, језика, али првенствено говорног понашања, односно потребе за комуникацијом.

"Имамо велики број деце која немају првенствено развијено комуникативно понашање у којем би могла да уче говор. Дакле, изостаје потреба да се говори, тако да на светском нивоу готово 50 одсто дечје популације има неку тешкоћу у комуникацији. Развој технологије нам не иде на руку у правцу подстицања развоја говора", каже професорка.

Др Милошевић указује да су узуси веома јасни: говор ће се развити уколико постоји окружење које говори.

"Морамо постати свесни да је једини начин да подстакнемо развој и смањимо тешкоће - забрана коришћења технологије до друге године живота, на чему Светска педијатријска асоцијација инсистира већ деценију. Превенција и превентивни програми, обука родитеља је пут како умањити тренд пораста тешкоћа у комуникацији", објашњава.

Њена колегиница др Јадранка Оташевић наглашава да се број деце са говорном патологијом повећава.

"Логопеди би требало да добију статус здравственог радника, уместо досадашњег статуса сарадника, како би били равноправни учесници у праћењу развоја деце", рекла је она и подвукла да би то могло да се деси до краја године.