Шта је прошлог четвртка усвојила Скупштина Србије - законе о информисању који ће земљу одвести у медијски мрак, како тврди штампа у власништву Јунајтед групе, или корак у правцу европских медијских стандарда, како се хвале представници власти?
За невладине организације, Независно удружење новинара Србије (НУНС) и њихове партнере из Коалиције за слободне медије, дилеме нема – држава се преко "Телекома" враћа у медије и ставља их под још тврђу контролу.
Програмски директор телевизије Н1 Игор Божић алармирао је јавност тврдњом да ће власт помоћу нових закона да успостави нови медијски монопол - из Србије ће да "најури" Јунајтед групу (ЈГ) и њене медије Н1, Нову С, Спорт клуб, новине "Данас" и "Нову" и бројне портале. Уједно је сугерисао грађанима да не брани само свој, већ и интерес шире јавности и слободу медија.
Потпредседница опозиционе Странке слободе и правде Мариника Тепић тврдила је да су нови медијски закони "убиство с предумишљајем Н1 и Нове С, "режимска и ’Телекомова’ подвала" после које "остају само ’бункери’ СНС клике".
Ипак, изгледа да ни једни ни други нису успели да убеде Брисел да Србија клизи назад у мрачна времена.
Противници нових закона о јавном информисању и електронским медијима придобили су на своју страну хрватску новинарку Мају Север, актуелну председницу Европске федерације новинара, која је тврдила да они "нису у складу са међународним и европским стандардима".
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи на ове прописе гледа другачијом диоптријом, као на "кључ напретка у области слободе изражавања". Са тим се изгледа сложио и шеф ОЕБС-а за Србију Јан Брату, који се премијерки Ани Брнабић захвалио на труду да законе усклади са европским стандардима.
То се, по свему судећи, односило на амандмане које је непосредно пред усвајање закона поднео Небојша Бакарец, а којим се продужује забрана функционерске кампање на месец дана, а државним предузећима који у власништву имају медије забрањено је да примају државну помоћ.
Дакле, негде од средине новембра људи из власти више неће смети да отварају нове фабрике и путеве, тј. користе државне послове за промоцију владајућих странака. А "Телеком" је задржао право да има медије попут "Блумберга", "Јуроњуза" и "Арене спорт" – под условом да не добија новац од државе.
Тешко је рећи колико је Брисел задовољан овим компромисом, али је јасно колико је Јунајтед група незадовољна што је ЕУ на њега пристала.
Телевизија Н1 је и настала тако што је Јунајтед група успела да уз помоћ Европске комисије натера Србију, односно владу Александра Вучића, да промени своје медијско законодавство.
Одредба по којој кабловски оператер не може да производи медијски садржај избачена је из закона на притисак ове компаније која је успела да убеди Брисел да тако наложи Београду.
Србија је као кандидат за чланство у ЕУ имала обавезу да законе, пре усвајања, шаље на проверу у Европску комисију. Након тог са радом је почела телевизија Н1.
Јунајтед група је девет година после повела битку да се "Телекому" ускрати оно што је њима 2014. омогућено. Међутим, овога пута није успела да убеди ни Брисел ни Београд да је пословни интерес једног медијског могула истоветан интересу грађана Србије.
Законско решење које је 2014. у Бриселу скројено по мери Јунајтед групе постало је, парадоксално, омча око врата исте.
Јунајтед група није успела да спречи "Телеком" да покрене канале "Јуроњуз" и "Блумберг", откупи права на Премијер лигу, покрене продукцију филмског и серијског програма и придобије стотине хиљада нових клијената.
Захваљујући хрватском приватном порталу 'Дејли медија' сазнало се да и у другим земљама ЕУ државни оператери могу да буду власници медија, супротно ономе што је тврдила ЈГ. Тако се ЈГ у Словенији и Хрватској томе уопште не противе – чак су и покушали да купе словеначке државне медије који су у власништву државног Телекома Словенија, само нису успеле. Има и неке поетске правде у томе што је Маја Север демантована примером са кућне адресе.