Многе је обрадовала информација да ће бесплатне стоматолошке услуге, које је некадашњи министар здравља Томица Милосављевић "протерао" из домова здравља 2006. године, ускоро бити доступне за све грађане, а не само за млађе од 18 година, труднице и породиље, особе са инвалидитетом и старије од 65. година.
У прилог најаве министарке здравља Данице Грујичић да се ради на промени Закона о здравственом осигурању како би се стоматолози вратили у домове здравља, иде и незавидна статистика Завода за јавно здравље Србије да само 8,3 одсто становника Србије старијих од 25 година има све своје зубе. Оралну, свакодневну хигијену чешће од једном дневно обавља око 70 одсто анкетиране деце школског узраста.
Поред тога, брине и просечна старост стоматолошке столице од 40 година и то што је проценат стоматолога у приватној пракси за трећину већи него у државним установама.
"Радимо интензивно на промени закона, јер смо увидели да је ранија одлука била грешка. Стоматологе ћемо вратити у све средине, и сеоске и градске, а и запослићемо један одређен број", објаснила је министарка за РТ Балкан.
Марко Гојнић, председник УО Стоматолошке коморе Србије за РТ Балкан каже да га веома радује порука ресорне министарке да ће се код стоматолога у дом здравља поново ићи само са здравственом књижицом.
"Имате један поремећен систем вредности где се ради на превентиви, а онда се ти људи пуштају низ воду да сами себе финансирају. Стоматологија је иначе веома скупа, пре свега мислим на материјале, али морам да нагласим и да је услуга неупитно високог квалитета", каже он и додаје да се нада да ће примарна, секундарна и терцијална заштита бити много боља и по европским стандардима.
Што се тиче стоматолога запослених у државној пракси, информације са терена показују да је потребно више људи, бољи материјал и опрема, каже др стоматологије Гојнић.
"Чињеница је да имамо хиперпродукцију стоматолога, те је улога Коморе да заврши израду плана мреже места у којима недостају стоматолози и у ком броју, укључујући и приватнике. На централним општинама у Београду на једног зубара имате око 400 пацијената, а на периферији је још горе, 5.500 до 6.000 пацијената. Паралелно са тим, имамо мали број стоматолошких сестара, па се дешава да је дошло до инверзије у примањима једних и других", наводи наш саговорник.
Наглашава да побољшању ситуације не доприносе ни младе колеге са Стоматолошких факултета и њихова уписна политика, јер после завршетка студија почну да траже посао, а после три месеца се пријаве на академске, докторске специјалистичке студије уместо да стичу праксу.
"Онда имате докторе наука који немају ни дана радног стажа у пракси. Добили сте човека који није спреман за крварење пацијента, компликације, да избегне лекарске грешке итд.", примећује он и подвлачи да је свуда у свету приватна пракса препозната од стране РФЗО јер се "према Уставу економско друштвено уређење заснива на слободном и отвореном тржишту и слободи предузетништва, из ког је неприхватљиво изопштити или спотицати приватни сектор".
Зато позива на отворени разговор на тему проналажења баланса између приватног и државног сектора и одржавање здравственог система оптималним, узимајући у обзир економске и социјалне факторе, где би Комора требало да узме важно учешће.
Према подацима о стоматолозима на евиденцији Националне службе за запошљавање из септембра, на посао чека 1159 стоматолога.
"Међу незапосленим зубарима највише је доктора стоматологије, на евиденцији је више жена, најдуже на посао чекају стоматолози опште стоматологије и то до осам година у просеку, а најкраће струковни специјалиста - зубни протетичар, нешто више од шест месеци", изјавили су из службе НЗС-а.