У 50. епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић је разговарала са Владимиром Орлићем, председником Скупштине Србије.
Ружну слику из парламента шаљу посланици који представљају партије бившег режима, како би испровоцирали било какву реакцију или представили себе као жртве, каже Орлић.
"То се све претворило у чисту, дестиловану мржњу према једном човеку – Александру Вучићу", наводи гост емисије.
Према његовој оцени "демократије и слободе имамо неупоредиво више и у скупштини и испред скупштине него што је било у њихово време".
Сматра да су најгоре увреде када се помињу туђа деца и додаје да "у ту зону не би требало да се улази никада и да за то оправдања нема".
"У овом сазиву је главна звезда свих партија бившег режима и медија који их подржавају човек који је претио сину и брату Александра Вучића да ће да заврше као Гадафи", каже Орлић.
Када чује претње и увреде политичких противника, осећа "само презир и гађење, као и сваки други нормалан човек".
Праве слику о нама као најгорима и некултурнима
Ауторка емисије се пита зашто у јавности не сазнајемо ништа из биографије председника скупштине?
"Њихова опсесија је искључиво човек кога не могу политички да победе – Александар Вучић и све цеви уперили су искључиво на једну мету", сматра Орлић и додаје да су због тога "у стању да иду против сопствене државе".
Смајловић сматра да опозиција не прича о Орлићу лично јер се као образован, интелигентан и ентузијаста "не уклапа у шаблон о 'простачинама и сељачинама' које гласају за СНС".
Он истиче да опозиција покушава систематски "да направи слику о свима нама као најгорима, необразованима и некултурнима".
"То показује њихов суштински презир према народу. Јер од тих истих слушате да су обични људи - они који се политиком не баве уопште, који им нису политички противници - необразовани, глупи, сендвичари, крезуби, да једу паризер, а они сами себе прогласили за елиту, па кажу 'знате ми имамо кучиће, наши кучићи неће да једу то што ви једете'. На тај начин најодвратније вређају и потцењују сопствени народ. А зашто? Зато што тај народ неће да гласа за њих. И онда тај народ мора да је најгори на свету", објашњава гост емисије.
Разлика у нивоу подршке Вучићу и СНС-у је логична
Наводи да је 2008. ушао у СНС, а да је пре тога подржавао "политику коју је представљала Српска радикална странка и људе који су је водили у то време – Александра Вучића и Томислава Николића". Било му је, додаје, потпуно природно у политици - када је кренуо да се њом бави - да следи људе које је уважавао.
"Док сам ишао у математичку гимназију сведочио сам пропадању државе у сваком смислу. Не мали број људи из моје генерације је у то време напуштао државу. Било је само питање када ће ко", присећа се Орлић.
За њега је логична разлика у нивоу подршке коју има Вучић и СНС. Објашњава да "доста људи који нису за нашу странку или им се нешто ту не допада, изузетно цени оно што ради председник Републике и резултате, јер су то резултати политике коју предводи он лично".
"За изборе који долазе важно је да људи разумеју да ту има само једна опција која подразумева да ми наставимо ову државну политику коју водимо сада и та једна излази на изборе под именом 'Србија не сме да стане'", поручује Орлић.
Волимо своју земљу
Да нисте на власти, да сте сада на пример гимназијалац, да ли би ваша странка организовала протесте против Урсуле фон дер Лајен, због порука које је донела у Београд, то јест захтева да се призна "Косово", пита се Смајловић.
"Наравно да нико од нас који волимо своју земљу не може према таквим порукама да осећа никакву радост, ништа налик томе. Ако је ваше питање да ли се нешто током живота мења, да ли човек сазрева и ствари обрађује на нешто другачији начин са годинама – одговор је да. Некада сте као млађи и плаховити и нестрпљиви, то је све нормално, то са годинама и долази, то је нека врста искуства и мудрости која се стиче", одговара Орлић.
Каже да актуелна власт неће никакво признање, нити ће да дозволи да такозвано Косово добије место у УН.
"Ако је то ико говорио отворено у лице свакоме ко овде дође, то је био Александар Вучић. Рекао је то и пред целим светом, у говору у Генералној скупштини УН", закључује Орлић.