Са око 600 нових војника колико ће тзв. Косовске безбедносне снаге (КБС), према најави Аљбина Куртија, запослити током 2024, ова војна формација формирана пре 14 година у јужној српској покрајини на путу је да пребаци цифру од 5.000 људи под оружјем.
"Реците свим активистима и грађанима да неће моћи да нас зауставе ни на југу ни на северу", рекао је Курти пре неколико дана у Приштини.
КБС су формиране јануара 2009. и тада су бројале око 2.500 људи. Девет година касније, у децембру 2018. донет је "Закон о КБС-у" којим је предвиђено стање од укупно 5.000 људи под оружјем.
Приметно је да, иако Приштина ни по једном документу не би могла да има војне снаге, нагли пораст бројности припадника КБС-а креће после 2017. када је ова формација имала мање од 2.500 људи. Тако је на почетку 2018. "косовска војска" имала 2.426 припадника у униформи, а већ 2020. на платном списку било је 3.636 војника, у активном саставу. План за 2021. био је 4.039 попуњених формацијских места, а за 2022. раст од 20 посто до 4.800 војника.
Раст броја припадника КБС пратио је и раст буџета за одбрану: 2016. био је 42 милиона евра, за 2023. предвиђено је 116, а за 2024. око 135 милиона евра. Уз лако оружје, углавном америчке и немачке производње, КБС су наоружане и минобацачима 120 мм, а више од 3.000 припадника ове формације прошло је обуке у НАТО камповима на Западу.
"Повећавање бројности и наоружавање су наставак стратегије Приштине да стави под пуну контролу цео север КиМ. То је, по њиховим плановима, територија коју су одавно желели да контролишу и нажалост, успели су то да остваре у последњих пола године, а догађај око Бањске ишао им је у прилог. Одавно су то планирали а сада реализују. Све оне војне и полицијске базе на северу су у функцији размештаја тих снага", каже генерал Митар Ковач и додаје да је "несрећа што нема српских полицајаца и што на време није спречен тај процес".
"Ми се у Србији бавимо само медијским спекулацијама и жалимо се сами себи шта ради Курти поводом тортуре над Србима, а нисмо, нити предузимамо ништа оперативно да то спречимо. Довођење тог контингента био би легитиман основ да Србија реагује, да тражи од КФОР-а да то спречи а ако не спречи да Србија својим безбедносним структурама уђе на простор севера Косова", каже Ковач.
И Србима који живе на КиМ, посебно онима на северу план Куртија сасвим је јасан. Прво, да јачањем КБС-а изнова застрашује Србе и друго да упад КБС на Север, "у некој изрежираној ситуацији стави тачку на окупацију овог подручја".
У том контексту, историја и предисторија ове војне или паравојне формације је оно што Србе посебно брине.
Иако је тзв. Ослободилачка војска Косова после Кумановског споразума и Резолуције 1244 расформирана а 25.800 припадника ове терористичке организације послато у пензију, у јануару 2000. основан је тзв. Косовски заштитни корпус са 3.000 активних припадника и са 2.000 резервиста. Месец касније, Међународна организација за миграције започела је програм обуке млађих чланова ОВК за пријем у КЗК. Осам година касније КЗК је одлуком владе тзв. Косова распуштен, а почетком 2009. од језгра КЗК основане су Косовске безбедносне снаге са 2.500 активних бораца и 800 резервиста.
Пре неколико месеци на ову "славну" историју КБС подсетио је и министар одбране тзв. Косова Ејуп Маћедонци, који је уз поруку да ће КБС "моћи на север КиМ и без дозволе мисије КФОР-а" подсетио и да је "ОВК", чији је члан био, "основа свега".
Уз стално повећање бројности, власти у Приштини у међувремену су урадиле доста и на наоружавању формације, наравно, уз свесрдну подршку западних партнера. Тако су 2009. САД обезбедиле униформе, а влада Немачке возила. У међувремену, у опремање се укључила и Турска, која је Косову већ испоручила борбена оклопна возила "кобра" и "вуран", а САД су донирале "косовској војсци" нова оклопна возила М1117, "гардијан".
Ковач за РТ Балкан каже да се НАТО одавно бави опремањем војске тзв. Косова.
"Учинили су доста у погледу организације, селекције људства, обуке, и сем те компоненте они набављају и транспортне и борбене хеликоптере. Добили су од Турске дронове, које су оперативно већ користили за извиђање и осматрање, како административне линије, тако и непосредне унутрашње области у дубини Србије, у погледу размештаја наших снага безбедности. Врше припреме и за евентуалну борбену употребу тих летилица јер су оне и наоружане", каже Ковач.
Наш саговорник верује да НАТО чека да се заврши тзв. обавезујући споразум између лажне државе и Србије и његова имплементација под притиском ЕУ, САД, НАТО и да после тога следи још убрзаније опремање те тзв. војске.
"Иако су они већ добили и минобацаче 120 и хаубице 105 мм, верујем да ће добити још теже системе за подршку. За противоклопну борбу имају углавном преносне системе што не искључује да ће добити и системе на возилима, како би им се појачала противоклопна моћ. То је диригован план и што куповином, кредитима, што донацијама, очекујем интензивирање тог процеса", каже Ковач.