Премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти изјавио је да инсистира да се дијалог Београда и Приштине у будућности води по "новом предлогу Европске уније", односно, немачко-француском плану који ће, према Куртијевим речима, довести до "међусобног признања".
Немачко-француски план још увек није званично објављен, а детаљи овог документа су се тек недавно појавили у јавности. У њему се не говори о међусобном признању Србије и њене јужне покрајине, већ о успостављању односа по "моделу две Немачке" који је довео до уласка некадашње Источне Немачке у Уједињене нације.
Претходно је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла да би немачко-француски план требало да буде кључна компонента за постизање договора између Београда и Приштине.
"Признавање неће бити једина тема споразума, али мора да има кључно место, јер би се дијалог без признавања само наставио без договора. Сматрам да је последњи предлог добра основа за даље разговоре. Видим у њему текст заснован на вредностима", изјавио је јуче Курти, позивајући се на немачко-француски предлог који су подржали Вашингтон, Берлин и Париз.
Према речима председника Србије Александра Вучића, немачко-француски план је неприхватљив за Србију, исто колико и столица тзв. Косова у Уједињеним нацијама.
Документ без будућности
Српски историчар Срђан Граовац рекао је овим поводом за "Вечерње новости" да ће се у будућности показати да ли поменути документ уопште има будућност.
"Извесно је да постоје разговори са две стране, воде их Французи и Немци, покушавајући да их усагласе, како би се пронашао минимум заједничких интереса. Међутим, судећи по овом Куртијевом наступу, он у старту руши ту могућност, јер је за нас неприхватљив споразум који би у основи имао признавање лажне државе. Видећемо да ли ће бити слуха у Бриселу да схвате да такав документ не би имао никакву будућност, јер Београд на њега не може да стави параф. Постоји и опција да је ова Куртијева порука намењена албанској јавности, жеља да се прикаже као чврст лидер, мада судећи према досадашњој деструктивној политици Приштине, која упорно блокира дијалог и изазива нестабилности у покрајини, то је мало вероватно".
Граовац је напоменуо да ће тек након 21. новембра, када ступа на снагу одлука о новчаним казнама у висини од 150 евра за грађане Косова и Метохије који нису пререгистровали своја возила, бити јасније да ли је Курти спреман да своју политику усмери у правцу преговора и компромиса или и даље игра "опасну игру" како би заузео север Косова и Метохије и наставио да се ради све како би наставио да се бави протеривањем српског становништва са севера покрајине.
"Говори се да Курти има подршку Немачке већ дуже време, али у чему има подршку? То је сад суштина, да ли он заиста има подршку у томе да минира договоре који су постигнути још пре десет година у Бриселу?", закључио је Зечевић.
У документу се наводи да ће тзв. Косово и Србија развијати међусобне нормалне односе добросуседства на основу једнаких права, да ће Београд прихватати "Косово" као чланицу Уједињених нација, да ће две стране спорове решавати мирним путем, да Србија не може да опструише пут "Косова" ка ЕУ, а ни да лобира против "Косова" у пет земаља које га нису признале у оквиру ЕУ, као и да не сме да омета чланство у Савету Европе.
Борељ захтева да Београд и Приштина "испуне договорено"
Шеф дипломатије Европске уније, Жозеп Борељ, пред јучерашњи састанак министара спољних послова ЕУ у Бриселу, рекао је да је ЕУ изнела предлог Београду и Приштини за решавање ситуације на северу покрајине.
"Изнели смо предлог за излазак из кризе, они треба да га размотре. Ради се о добром решењу. Пре неколико дана срео сам се са председником Вучићем и премијером Куртијем у Паризу. На несрећу, на ивици смо нове кризе и морамо да изађемо из актуелне ситуације, да тражимо конструктиван приступ," рекао је Борељ и затражио од обе стране да "испуне договорено".
Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику се опет обратио "обема странама" са захтевом да испуне договорено.
Борељ је потврдио да је јучерашњи састанак био углавном посвећен ситуацији у Украјини, али да је делом састанак протекао и у темама које су везане за Западни Балкан.
Шефови дипломатија земаља чланица су направили пресек од последње расправе у мају ове године, са посебним фокусом на усклађивање партнера са Западног Балкана са заједничком спољном и безбедносном политиком. Србија је у овом сегменту посебно предмет критика, због неувођења санкција Москви, као и због смањеног процента усклађености у односу на прошлу годину.
Министри су се фокусирали и на тензије између Београда и Приштине, тренутне политичке ситуације у Црној Гори и у Босни и Херцеговини.
Једна од јучерашњих тема везаних за Западни Балкан била је и актуелна енергетска криза и помоћ ЕУ у тој области. Министри су се фокусирали на тренутне тензије између Београда и Приштине, политичку ситуацију у Црној Гори и у Босни и Херцеговини.
Прва званична посета председнице Словеније биће посета земљама Западног Балкана
Новоизабрана председница Словеније Наташа Пирц Мусар изјавила је да ће њено прво путовање у иностранство од кад је на функцији председнице државе, бити посета земљама Западног Балкана. Она је истакла да је посебно забринута због односа Београда и Приштине, напомињући да је било у плану да њена прва званична посета буде Немачкој, али да су је недавни догађаји на Западном Балкану навели да промени мишљење.
Портпаролка Европске комисије задовољна усклађивањем визне политике
У тренуцима великих притисака на Србију у вези са тзв. Косовом и санкцијама Русији, Брисел је разматрао могућност да се српским држављанима поново уведу визе за Европску унију, због, како су навели "велике пропустљивости миграната ка западној Европи".
Србија је својим хитним реаговањем повукла одређене кораке у правцу усклађивања визне политике са ЕУ, што је јуче похвалила и портпаролка ЕК Антија Хипер.
"Србија је направила напредак у хармонизацији. Земља је ускладила своју листу са визама за Тунис и Бурунди у октобру и новембру, а сада ради на даљој хармонизацији своје визне политике", навела је Хиперова.