Да се некаквом временском машином вратимо у Други светски рат половина становника Црне Горе не би знала да ли ће на страну четника и партизана.
Блискост партизанском покрету изражава 32,3 одсто грађана Црне Горе, а четничком покрету 18 одсто. Скоро половина, 49,7 одсто грађана не може да се одреди између ова два идеолошки супротно постављена покрета, то је показало истраживање Центра за грађанско образовање.
У питању је пројекат "Пленум о црногорско-српским односима"
Регионалне академије за развој демократије из Новог Сада на чијем челу је некадашњи члан Демократске странке Балша Божовић, а финансира га амбасада Швајцарске у Србији.
Према резултатима Божовићевог истраживања 49 одсто грађана Србије не сматра да Србија утиче на политичке прилике у Црној Гори.
Чак 79 одсто грађана Србије сматра да Србије има право или обавезу да води рачуна о Србима у Црној Гори.
Грађани Србије сматрају да су Срби у Црној Гори угрожени – 46 одсто, док 86 одсто сматра да Црногорци нису угрожени у Србији.
Односе Србије и Црне Горе највише квари питање Косова и Метохије, јер је Подгорица донела одлуку о признању. Чак 34 одсто испитаника је рекло да је то највећи проблем односа Београда и Подгорице.
Истраживање је показало да Срби као главни ослонац у спољној политици виде Русију 20 одсто, а Европску унију на 15 одсто, потом Кину са 13 одсто.
И ово истраживање, иако финансирано са Запада, показало је велику приврженост грађана Србије Русији, па је против санкција 67 одсто испитаника.
Чланство Србије у ЕУ подржава 38 одсто грађана, што је најмања подршка у региону, 41 одсто је против уласка у Унију, док је неопредељених 21 одсто.
Срби су одлучно против уласка у НАТО, 75 одсто испитаника, а само 9 одсто подржава чланство у Алијанси.