После мистериозног тровања у Хрватској, многи грађани наше земље сумњичави су према флашираној води и газираним напицима, због чега се окрећу старој доброј чесмовачи.
В.Д. Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" др Верица Јовановић за РТ Балкан каже да у Србији не треба да буде никакве забринутости око квалитета воде.
"Батутов" извештај о здравственој исправности воде за пиће за 2022. годину покрива 25 географских области, где је контролисано укупно 2.188 јавних водовода и водних објеката.
Неки од градова који не могу да се похвале физичко-хемијском исправношћу воде су Темерин, Чока, Ада, Сента, Житиште, Зрењанин, Кањижа, Сечањ, Лајковац, а микробиолошка једињења оптерећују водоводе Ковачице, Жагубице, Сопота, Инђије, Нове Вароши. Због "удружене" неисправности воде "пате" Суботица, Кула, Бач, Бачки Петровац, Тител, Кикинда, Жабаљ, Србобран, Шид, Нови Бечеј, Пландиште, Младеновац...
Из ЈКП "Београдски водовод и канализација" наглашавају да проверу квалитета воде обављају свакодневно у два нивоа: у погонским лабораторијама (1. ниво) и у Служби санитарне контроле воде (2. ниво).
"На подручју Београда дефинисали смо преко 170 точећих места која се контролишу по два пута месечно. Поред редовног, обавља се и циљано узорковање на иницијативу грађана. Упоредо са нашом контролом квалитета воде, 3. ниво контроле обавља Градски завод за јавно здравље", наводи се.
Додају да годишње у просеку узму више од 10.000 узорака воде, а у лабораторији Градског завода за јавно здравље око 7.500 узорака.
"На физичко-хемијску исправност контролисано је 93.594 узорка, од којих је 15.785 или 16,9 одсто било неисправно (7,4 одсто у градским насељима). На микробиолошку исправност контролисано је 95.643 узорка, од којих је 5295 или 5,5 одсто било неисправно (2,1 одсто у градским насељима)", наводи се.
У претходној години није регистрована ниједна хидрична епидемија, односно тровање водом.
"Најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата и нитрита, као и повећан утрошак калијум-перманганата, а код микробиолошке неисправности у питању су повећан број аеробних мезофилних бактерија и укупних колиформних бактерија, као и колиформних бактерија фекалног порекла", пише у извештају.
Пензионисани проф. Медицинског факултета у Београду, др Томислав Јовановић, за РТ Балкан потврђује да Србија још увек има добру пијаћу воду.
"Вода је добра пре свега у западној Србији, рецимо у Златибору је изузетно добра вода, минерализована. Централна Србија, тачније цело Поморавље пије одличну воду, источна Србија има добру вода из сопствених извора, попут Књажевца, Босилеграда, Врања... Београд има релативно добру воду, пре свега захваљујући фабрикама за пречишћавање. Нови Сад има бољу воду од остатка Војводине где је проблем са водом акутне природе. Изворишта нису заштићена од агротехничких мера, отпадне воде контаминирају подземна изворишта, има депонија, арсен стиже из земље, али остали загађивачи су површински", објашњава професор и наглашава да су проблеме са арсенском водом успешно решиле Мађарска, Аустрија и Немачка.
Јовановић додаје да таква вода не сме да се пије, а да прекувавањем могу да се делимично униште бактерије и део метала.
Мишо Живанов из покрета "Зрењанинска акција" каже да је у том граду већ 19 година забрањено пити воду из водовода.
"Зрењанинци на флаширану воду дневно потроше 20.000 евра, највећи смо потрошачи у источној Европи. С обзиром на то да не постоји алтернативни начин снабдевања грађана, приморани су да неупотребљиву воду плаћају као да је прве категорије. За све време смо потрошили 180 милиона евра, да додамо још 50 милиона евра могли бисмо да изградимо регионални водовод за читаву покрајину", подвлачи наш саговорник.
Због проблема са водом за пиће, Зрењанин је изгубио 16 одсто укупног становништва, тј. 19.000 грађана.
"Кадмијум, олово и арсен дугорочно делују на гене, па ће се наше будуће генерације рађати са деформитетима, оболеваће од дијабетеса типа 2, имати проблема са дисајним путевима и органима за варење", закључује Живанов.