Неколико јавних личности, међу којима су академици Владимир Костић, Владица Цветковић, Љубомир Симовић и Иванка Поповић, али и глумци Драган Бјелогрлић и Светлана Бојковић, редитељ Срдан Голубовић, као професор ФПН Филип Ејдус позвали су грађане да изађу на предстојеће изборе 17. децембра.
У тексту под називом "ПроГлас" траже да се људи гласањем "изборе за другачију Србију".
Колико грађана Србије иначе излази на изборе и како се излазност мењала претходних година?
Бојкот 2020. снизио излазност, али не превише
Често се заборавља да је гласање право, али и обавеза, односно, свако сноси одговорност за то какву је одлук удонео: да ли да изађе на биралиште или остане код куће.
У појединим земљама као што су Аргентина, Аустралија, Белгија, Бразил, Египат, Грчка, Луксенбург, Мексико, Сингапур, Тајланд и Уругвај, гласање је обавезно.
Грађани на изборе излазе када имају своје фаворите или када оцене да је политичка ситуација у земљи толико важна да њихов глас може да има пресудан утицај. Зато странке некада вештачки покушавају да ситуацију представе као судбинску, да би мотивисале своје бираче да гласају.
Највећа излазност од 2008. године била је баш на тадашњим парламентарним изборима и то с разлогом. Те године, свега неколико месеци пре избора, Приштина је прогласила независност.
Излазност на тим парламентарним изборима је била већа од четири милиона, што се касније више није поновило.
Доказано је да на излазност на изборима утиче много неполитичких фактора, од тога да ли се гласање одржава викендом, као и какви су временски услови тог дана.
Парламентарни избори 2020. одржани су током ванредног стања које је уведено због пандемије корона вируса. То је очекивано смањило излазност.
На мањи број гласача утицало је и то што је прозападни део опозиције позвао на бојкот избора, али није успео да доведе у питање легитимитет изабраног скупштинског састава.
Географски гледано, у последњих десет година највише се гласа у Топличком, Пиротском и Јабланичком округу. У овим деловима Србије више од 65 бирача излази на биралишта.
На последњим изборима 2022. најмање се гласало у Београду, само 38 одсто. Излазност је оправдано била мала на Косову и Метохији, јер су Срби морали да гласају на простору централне Србије због одлуке о забрани гласања на КиМ коју је донео Аљбин Курти.
По неписаном правилу, већа излазност погодује опозицији. Међутим, владајуће партије имају дисциплинованије бираче који су спремнији да оду на биралишта од опозиционих.
У Србији у просеку две петине људи не излази на изборе. Међу њима су махом млади који често нису заинтересовани за политику.
Већину оних који гласају чини старија популација која је забринута за то како ће након избора изгледати државна политика.