Ђурић: КиМ колевка српске државности, признање озбиљан ударац српско-израелским односима

Дипломата је за "Џерузалем пост" подсетио и на заједничку прошлост Срба и Јевреја, и указао да је Србија била велики центар ционистичког покрета

Косово и Метохија je колевка државности, духовности, културе и идентитета Србије, a израелско признање једнострано проглашене независности био је озбиљан ударац по српско-израелске односе, поручио је амбасадор Србије у САД Марко Ђурић у интервјуу за "Џерузалем пост".

Он је напоменуо да је Космет за Србе света земља, не само 13 одсто суверене територије, већ колевка државности, духовности, културе и идентитета Србије.

"У протекле три године, 27 земаља је опозвало или замрзнуло признање Косова, да би омогућило решење кроз дијалог. Израел је био једина нова држава која га је признала и наши билатерални односи су претрпели озбиљан ударац. Али односи између Срба и Јевреја су толико јаки и утемељени, да могу да кажем да поново настављамо да развијамо наше односе у многим сферама и уверен сам да ћемо то чинити још јачим темпом", нагласио је Ђурић.

На питање када ће Србија преселити своју амбасаду у Јерусалим рекао је да је жеља Београда да премести амбасаду, "нажалост", суспендована када је Израел признао "Косово".

"Ипак, наставили смо и отворили трговинску канцеларију у Јерусалиму 2021. године, чиме смо поново потврдили нашу посвећеност изградњи снажније економске и пословне везе са Израелом", додао је Ђурић, који је једно време са породицом живео у овој држави.

Упитан како Србија гледа на напад Хамаса и на израелски план да ту организацију уништи, Ђурић је подсетио да су највиши српски званичници то недвосмислено осудили. То је, подвлачи, за Србију ствар принципа.

"Али, не заборавимо да за Србе јеврејски народ представља и пријатељски, па и братски народ. Осим тога, Хамас је у Србији познат по слању терористичких 'добровољаца' против Срба током југословенских ратова деведесетих", указао је српски амбасадор коме је један рођак киднапован током напада Хамаса на Израел.

Дипломата је подсетио и на заједничку прошлост Срба и Јевреја, и указао да је Србија била велики центар ционистичког покрета, подсећајући да породица Теодора Херцла потиче из Земуна, а да је Земун био и родни град рабина Јуде Бен Шломо Хаи Алкалаја, који је данас признат као претеча модерног ционистичког покрета.

Краљевина Србија је, каже, била прва држава у свету која је званично подржала и признала Балфурову декларацију 1917. године и тиме подржала идеју о формирању Израела пре више од 100 година.

И Срби и Јевреји су, како наводи, третирани као "подљуди" и истребљени заједно у стотинама хиљада злогласних нацистичких и усташких концентрационих логора попут Јасеновца.

"Током историје, јеврејска и српска историја су биле међусобно повезане, али такође чврсто верујем да имамо много добрих ствари које можемо и морамо заједно да постигнемо у будућности", нагласио је Ђурић.

Србија, према његовим речима, са великом забринутошћу посматра пораст различитих облика историјског ревизионизма и антисемитизма.

На констатацију да се Србија граничи са две већинске муслиманске земље на Балкану - Албанијом и Босном и питање да ли се суочава са претњом од исламског екстремизма и тероризма, Ђурић је рекао да је Србија већ увелико патила од разних облика екстремизма, укључујући и исламски.

Он је навео да је земља дом мале, али распрострањене муслиманске заједнице, која је добро интегрисана у друштво и једнако третирана.

"Постоје регионалне силе и злонамерни актери који непрестано покушавају да подстакну исламски фундаментализам. У сталном смо ризику, јер се чини да су њихова средства бескрајна, а њихова посвећеност трајна. Неки од наших суседа, међутим, немају ситуацију у потпуности под контролом, а ми видимо клизање у екстремизам у многим заједницама", упозорио је Ђурић.

На питање какав је његов став према Техерану, рекао је да је Србија често истицала важност решавања иранског нуклеарног питања мирним дијалогом и дипломатијом, истовремено делећи забринутост међународне заједнице у вези са ширењем нуклеарног оружја.

"Као кандидат за чланство у ЕУ, Србија настоји да своју спољну политику усклади са ставовима ЕУ, посебно осуђујући гнусне активности Хамаса и означавајући Хезболах у целини терористичком организацијом. Србија и Иран имају много разлика у култури, религији и историјским искуствима, али ми ценимо поштовање Техерана према територијалном суверенитету и интегритету Србије, као и његов став о једностраном проглашењу независности Косова", закључио је амбасадор Ђурић.