Србија и Балкан
Велики кашаљ се враћа у Србију: Бебе најугроженије, претња стиже и из Хрватске
Стручњаци наводе да су разлози за појаву "болести од 100 дана" умањена стопа вакцинације деце, "увоз бактерије" из земаља региона, али и велики степен преноса код деце школског узраста
У Србији расте број оболелих од великог кашља, "болести од 100 дана" или магарећег кашља, како је у народу познат, који највише погађа децу узраста до дванаест месеци, али све је више и школске деце од десет до четрнаест година која су оболела.
Ситуација би драматично могла да се погорша "увозом" случајева из Хрватске, где је до сада у Сплиту и Загребу регистровано 400 оболеле деце и тинејџера.
Од почетка године до данас у Србији је пријављено укупно 157 случајева великог кашља, при чему је највећи број оболелих регистрован код невакцинасане и непотпуно вакцинисане деце млађе од 12 месеци, као и код особа узраста од 10 до 19 година, код којих је од последње дозе вакцине са компонентом против великог кашља прошло више од 10 година, кажу за РТ Балкан из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
Прошле године број оболелих је био свега пет особа, и то сви у Војводини.
Из ове установе наводе да је један од потенцијалних узрока броја пријављених случајева оболевања од великог кашља унапређени лабораторијски капацитети за потврду дијагнозе, уз напомену да се и пре пандемије ковида-19 број пријављених случајева на годишњем нивоу у период од 2016. до 2019. године кретао између 148 и 350.
Бебе најугроженије
Педијатар Саша Милићевић за РТ Балкан каже да има по два пацијента недељно са симптомима великог кашља.
У питању је, како каже, озбиљна, заразна болест дисајних путева која се најчешће јавља код деце, изазивају је бактерије (Bordetella pertussis и Bordetella parapertussis) а степен преноса је значајно велики.
"Почиње као банална инфекција, прве две недеље изгледа као обична прехлада. Могу да се јаве повишена температура, малаксалост, цурење секрета из носа и кашаљ. После појаве првих симптома услед све интензивнијег кашља који прераста у зацењивање и гушење, од претераног напињања могу да се појаве црвене беоњаче, петехије, односно тачке и попуцали капилари на врату и горњем делу тела, па чак и кила", објашњава педијатар.
Додаје да су најтежи пацијенти бебе до 12 месеци живота јер код њих стање може да постане фатално.
"Њих морамо да хоспитализујемо и пратимо стање јер може да дође до компликација, упале плућа, упале уха, упале можданих овојница, конвулзија и енцефалопатија", наводи педијатар.
Према његовим речима, угрожена су и старија деца школског узраста до 10-12 година.
"Болест се лако преноси капљичним путем, али и додиривањем играчака, руку и сл.", наводи др Милићевић.
Због олакшаног кретања људи, велики кашаљ би могао знатно да се рашири и у читавом региону.
"С обзиром да је вакцина најбоља превентива, савет је да се спроводи обавезна имунизација, да родитељи не пуштају децу у вртић или у школу ако виде да она кашљу, и да уместо тога дођу на преглед како би се правовремено донела дијагноза путем бриса, крвне слике и серолошки", наводи наш саговорник.
Поштовати Календар имунизације
Епидемиолог Зоран Радовановић за РТ Балкан подсећа да је вакцина против дифтерије, тетануса и великог кашља обавезна и да се према календару имунизације прве три дозе дају од дететовог другог месеца до шестог месеца живота, после чега следе ревакцинације (у оквиру припрема за полазак у први разред основне школе, тј. најкасније у току првог разреда).
"Болест се деценијама спорадично појављивала, али могуће да је сада чешћа услед смањеног обухвата деце вакцинацијом. Такође, могуће је и да је дошло до пораста оболелих јер је компонента у вакцини за пертусис најслабија и даје заштиту од четири до шест година, за разлику од оне штити од тетануса и до 20 година. Некада су у вакцине стављане мртве клице, што је доводило до нежељених последица, али је заштита била боља него данашње модерне вакцине. Изменила се и сама бактерија, па су се појавили другачији сојеви болести", објашњава Радовановић разлоге за већи број заражених.
Према подацима Градског завода за јавно здравље Београд, 2018. године било је 29 регистрованих случајева, 2019. 14, 2020. свега три, 2021. заједан мање, док 2022. није било појаве оболелих.
Вакцинација је у Србији обавезна према Закону о заштити становништва од заразних болести, усвојеног у марту 2016. године, а којим се за родитеље и старатеље који не вакцинишу своју децу преписују казне од 30.000 до 150.000 динара.
Хрватска отворила пунктове за тестирање и вакцинацију
Иначе, Хрватски завод за јавно здравље отворио је пункт за тестирање на велики кашаљ, као у случају епидемије ковида-19.
"Исто као код короне, драјв ин, дође се с аутом на упутницу и узима се брис. Резултати буду исти дан или најкасније 24 сата од тестирања. Око 70 посто је позитивних налаза", напоменула је Дијана Маyер, специјалиста епидемиологије.
