Изборни цензус, који је до 2020. године био пет одсто, а од тада до данас смањен на три, натерао је многе странке на предизборне коалиције.
Нужда не бира ко ће с ким на изборну листу, јер свакој странци је циљ да уђе у парламент.
Удруживање у коалиције није само ствар политичког опстанка, него и финансијског. Странка је дужна да врати средстава добијена из буџета за изборну кампању ако не освоји више од 1 одсто гласова.
Због свега наведеног, историја српског вишестраначја обележена је бројним непринципијелним коалицијама.
Предстојећи избори већ донели изненађења
Највеће изненађење у сусрет предстојећим парламентарним изборима 17. децембра је објава Бориса Тадића, председника Социјалдемократске странке да ће на изборе у коалицији са председником "Доста је било" Сашом Радуловићем и групом грађана "Нестале бебе".
Ова неприродна коалиција је изазвала чуђење, али како нису успели преговори Тадића и прозападне опозиције о јединственој листи, очигледно је бившем председнику Србије једина могућност за прелазак цензуса било овакво удруживање.
Формирана је и коалиција Странке правде и помирења коју води Усаме Зукорлић и Демократског савеза Хрвата у Војводини Томислава Жигманова.
Иако је нејасно шта политички повезује ове две странке мањинских народа који су у једном случају најбројнији на простору Рашке и Новог Пазара, а други у Војводини, јасно је да се надају да ће удруживањем успети да забележе бољи изборни резултат.
Подсетимо, ова странка је и на изборима 2022. под вођством Муамера Зукорлића формирала коалицију са Демократском партијом Македонаца.
Чудна коалиција припрема се и на нивоу Београда где ће Српска напредна странка на листу са Српском радикалном странком из које је настала и од које је преузела чланове. Посебно је необична због различитог односа према Европској унији, али се представници СНС-а и СРС-а правдају тиме да се опредељеност државе према ЕУ неће гледати на нивоу власти у главном граду.
Неприродне коалиције формиране и раније
Да су у Србији политичка чуда могућа постало је јасно после "историјског помирења" Социјалистичке партије Србије и Демократске странке. Овај договор настао је након парламентарних избора 2008. године.
Аналитичари су сагласни да су постизборне коалиције мање штетне по странке од предизборних које могу чак и да им смање број освојених гласова.
Лидер Либерално-деморкатске партије Чедомир Јовановић годинама је учествовао на парламентарним изборима правећи разне коалиције надајући се да ће ући у парламент.
На изборима 2014. направиће листу са тадашњом Бошњачком демократском заједницом Санџака Муамера Зукорлића, али ће остати испод цензуса. У Скупштину се враћа 2016. године захваљујући коалицији "Чеда, Борис, Чанак".
Јовановић је и на изборима 2020. формирао "Коалицију за мир" надајући се да ће ући у Скупштину. На листи су били Бошњачка грађанска странка, Странка Црногораца, Удружење Југословена у Србији, Влашка народна странка, Акциона мрежа асоцијација ромских оргaнизација, Удружење грађана "Румуни Хомоља", али је остала испод цензуса.
Рок за предају листа за предстојеће изборе је 26. новембар. Зато број непринципијелних коалиција није коначан, јер не зна се ко нас још може изненадити у наредних 12 дана.