Зашто може Гете, а не може Његош: Ко је оклеветао српског владику, песника и владара? (ВИДЕО)

Црна Гора је први пут заиста обележила Његошев дан посвећен Петру Другом Петровићу Његошу – православном владици, владару и песнику. Осим два нерадна дана 13. и 14. новембра, није било званичног државног обележавања.

Празник је обележио Филолошки факултет Универзитета Црне Горе предавањем у својој згради у Никшићу. Митрополија црногорско-приморска три дана прославља празник у Цетињском манастиру, Никшићу, Подгорици, али неколико дана раније у Херцег Новом.

Црногорцима смета што се Његошева дела третирају "као део српске књижевности"

Празник је био прошле године, али Влада Црне Горе није могла да се договори да ли ће бити проглашени нерадни дани, јер је празник "пао" у недељу која је иначе нерадна у Црној Гори.

Покушали да Његоша прогласе за геноцидног

Црна Гора још од 2013. године покушава да установи празник посвећен Његошу. Томе се противила Бошњачка странка која је била у власти са Демократском партијом социјалиста Мила Ђукановића.

Политички представници бошњака прогласили су Његоша за геноцидног, зато што је, тврди Бошњачка странка, "истрага потурица из 'Горског вијенца' архетип етничког чишћења".

"Заборавило" се да је велики песник писао о ослобађању од османске власти која је вековима чинила злодела широм Балкана.

Демократски фронт годинама је безуспешно покушавао да скупштина прогласи Његошев рођендан за државни празник, али није било потребне већине.

Празник је на крају установљен као државни 2021. године на предлог Демократске партије Црне Горе, као културна светковина.

Коме смета порука из Београда?

Имајући у виду да је Његош био песник који је говорио српски језик, писао ћирилицом, словима које је сам називао српским, сасвим је логично да дан његовог рођења буде обележен и у главном граду Србије.

То се и догодило и то врло симболично. На Кули Београд синоћ је освануо лик великог владике уз његове чувене стихове "Тврд је орах воћка чудновата".

Ова порука пробудила је старе духове у Црној Гори који су бесни јер се Његош појавио у Београду, сматрајући да Србија нема право на њега.

Медији блиски некадашњем председнику Црне Горе Милу Ђукановићу објавили су да Србија нема нема своје песнике, па мора да се кити тобоже туђим.

Из Београда се огласио некадашњи високи функционер Демократске странке Балша Божовић, иначе пореклом из Црне Горе. У покушају да буде духовит, Божовић пише "Капела у Београду на води".

Божовић алудира на то што Његошева последња жеља није испуњена, да почива у капели на Ловћену, већ је минирана, а на њеном месту подигнут маузолеј.

Занимљиво је да су други велики песници, попут Јохана Волфганга Гетеа, проглашени за великане немачке културе. Зато се Гете подједнако слави и у Немачкој и у Аустрији, односно свуда где се говори немачким језиком.

Подсетимо, и сам Гете се дивио српској култури, и на немачки језик превео српску народну песму "Хасанагиницу".

Зашто је онда спорно да се човек који је говорио и писао српским језиком не слави и у Подгорици и у Београду?

Изгледа да је Његош највише "крив" што је у својим делима величао српство, па већ деценијама у Црној Гори покушавају да га раздвоје на атоме, како би га одвојили од српства које је толико величао и опевао за вечност.

Прошло је 210 година од рођења Његоша и време је да се "племе које сном мртвијем спава" пробуди, а да српство не буде угашено.