Градско веће Мостара одбило је амандман Клуба Срба да се у адресном регистру града нађе и ћирилица и одлучило да називи насељених места, улица и тргова буду искључиво на латиници.
Заменик председника Градског већа Мостара Велибор Миливојевић предложио је у име Клуба Срба измену одлуке тако да називи насељених места, насеља и тргова, као и 15 улица у центру града буду и на ћирилици, али је за тај амандман гласало само 16 одборника, што није било довољно да он буде усвојен.
Осим Миливојевића, Наташе Јекић и Владимира Чабрила, за ћирилицу је гласало и 12 Бошњака, те независни одборник Бошка Ћавар. С друге стране, сви Хрвати су били уздржани и тако онемогућили усвајање амандмана.
"Нажалост, Мостар је јуче одбио да изглед табли на којим пишу називи улица буде сличан оним у Бањалуци, једином граду у БиХ са називима улица на два писма. Амандманом, у складу са Уставом БиХ о праву на коришћење званичних језика и писама и Законом о саобраћајним знацима, на припремљену одлуку Градске управе тражио сам да бар улице у ужој градској зони буду исписане на два писма", рекао је Миливојевић, пренела је РТРС.
Образлажући амандман Клуба Срба, Миливојевић је рекао да у Уставу Херцеговачко-неретванског кантона Законом о начину означавања и евидентирања насељених места, улица, тргова и кућних бројева, дефинисана употреба језика и писма:
"Називи насељених места, улица и тргова исписују се у складу са Уставом и законом којим се уређује службена употреба језика и писма. Уставом је такође дефинисано, да су службена писма у БиХ и ФБиХ латиница и ћирилица. Правилником о саобраћајним знацима је дефинисан начин исписа тако да у ФБиХ прво буде назив исписан латиничним писмом па онда ћириличним, а у Републици Српској обрнуто", рекао је Миливојевић.