РТ Балкан открива: Члан 95 или зашто Десанка Максимовић неће остати без школе у Бујановцу
Основну школу "Десанка Максимовић" у селу Биљача у општини Бујановац по свему судећи красиће још увек име српске песникиње упркос жељи албанске већине у скупштини општине Бујановац да она промени назив.
Школа не може да врши статусне промене, промену назива или седишта у току наставне године, наводи се у члану 95 Закона о основама система образовања и васпитања којим се регулишу статусне промене. У овом члану наведено је и да се одлука о промени назива доноси уз сагласност Министарства просвете.
С обзиром да по закону назив школе не може да се мења у току школске године, а скупштина у Бујановцу гласала је о томе док се још ни прво полугодиште није завршило, биће да је, коментаришући иницијативу председника Националног савета Албанаца Невзада Лутфијуа о промени назива најближи истини био директор Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу Ненад Митровић. Он је изјавио за београдске "Вечерње новости" да се ближе локални избори и да "на овај начин Албанци покушавају да стекну неке политичке поене".
Албанци су, иначе, одлуку о промену назива школе правдали тиме да у образовној установи у Биљачи више нема ниједног српског ђака, да су сви ученици Албанци па због тога школа не треба да се зове "Десанка Максимовић". За њих је "велика увреда", како је рекао Луфтију, да ова осмолетка носи име једне од највећих дечијих песникиња земље у којој живе и чији су грађани.
Промену имена школе, коју је изгласала скупштина у Бујановцу, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић назвала је "непримереном" и подсетила да ресорно министарство доноси коначну одлуку поводом таквих иницијатива.
Занимљиво је и кога би Албанци желели да виде да краси назив њихове школе. Уместо Десанке, они траже да образовна установа у Бујановцу понесе име албанског писца Исмаила Кадареа. Тиме би постали једина школа у Србији, а и шире, која носи име још увек живог човека.
Исмаил Кадаре (1936) албански је књижевник, песник есејиста и драматург. Више пута предлаган за Нобелову награду за књижевност, недавно му је, средином октобра, француски председник Емануел Макрон уручио Орден Легије части у Тирани. Кадаре се најчешће описује као писац који је разоткривао механизме диктаторских режима, имајући искуство живота у комунистичкој Албанији. Од 1990. године, када је затражио политички азил, живи у Паризу, а последњих година на релацији Париз-Тирана.
Године 2009. на Косову и Метохији био је гост председника тзв. Косова Фатмира Сејдијуа који га је назвао најбољим "амбасадором у представљању албанског идентитета у Европи". Шта тај идентитет подразумева објаснио је том приликом сам Кадаре.
"Није први пут да смо заједно, није први пут да смо се разумели, није први пут да имамо исто мишљење о стварима на Косову, које су суштинске за албанску нацију", изјавио је тада Кадаре додајући да "време ради за Косово и Албанију".
Неколико година касније, у интервјуу за београдски "Нин" није се могло прочитати зашто је Косово "срце Албаније" и најважније питање албанског националног идентитета, али се могло прочитати шта мисли о колевци српског народа.
"Истицано је да је Косово колевка Србије, као и сећање на Косовску битку из 1389. Земља на којој је вођена једна битка, макар она била фатална по један народ, не може одредити, чак ни делимично, његову 'колевку'. Поред тога, чувени бој на Косову није оно што се учи у једном делу школа на Балкану. Његова суштина је измењена како би се прилагодила данашњој политици. Измењени су, на пример, учесници алијанси, затим ко је против кога ратовао, што је основа сваког рата, и тако редом", рекао је 2012. за "Нин" писац чије име би требало да понесе једна школа у Србији.
У истом разговору, објаснио је и да Косово "насељавају пре свега Албанци, и стога се оно сматра албанским". Има и друга "визија, образлагао је даље Кадаре, по којем је Косово српско и она је извор несклада, како је рекао писац.
"Постојало је време када је такав несклад био дозвољен, али оно припада колонијалистичкој епохи и оно је заувек нестало. Косово је било колонија, последњи апсурд у Европи. Због тога се и Европа умешала са закашњењем, али сурово, ради нормализације стања", објаснио је Кадаре.