Уролог др Александар Милошевић рекао је за РТ Балкан да квалитет ваздуха који удишемо, као и храна коју једемо, а која у себи садржи хормоне врло негативно утичу на организам човека.
Како каже, животиње су третиране разним хормонским средствима да би постојао већи принос меса, што не значи да је та храна квалитетна.
"Храна треба да буде разнолика, пуна поврћа, пуна воћа, рибе, али месо не сме да буде претерано заступљено у исхрани поготово када су у питању прерађевине", наглашава он.
У новој студији која је спроведена, а чија је ауторка деканка Колеџа за јавно здравље на Универзитету Џорџ Мејсон наводи се да пестициди који се користе у баштама, травњацима и којима се прска воће и поврће, доприносе драматичном паду броја сперматозоида.
"Током 50 година, концентрација сперме је пала за око 50 одсто", рекла је Мелиса Пери ауторка студије.
Са тим да се смањио број сперматозоида и код мушкараца у Србији слаже се и доктор Милошевић нагласивши да се пре 30 година, када је он почео да се бави овим послом, нормалним минималним бројем сперматозоида у једном милилитру семене течности се сматрало 20 милиона, а данас је та норма спуштена на 10 милиона у милилитру.
"Међутим, што је мање сперматозоида мања је шанса да се дође до оплодње", објаснио је он, додајући да су се критеријуми спустили због стила живота и лошије исхране.
Шта све утиче на плодност мушкараца?
Према речима др Милошевића, на плодност мушкарца, првенствено утиче генетско наслеђе.
Он каже да се тестиси прегледају и док је дете у мајчиној утроби, затим код новорођенчета да се виде какви су, а такође дечак треба да се прегледа и после пубертета.
Како каже, спермограм је једноставан преглед функционалости тестиса.
"Оно што утиче на квалитет семене течности је природни тестостерон, не и вештачки. Вештачки делује контра, смањује сперматогенезу. Да би се стварао природни тестостерон потребно је кретање, активност, што мање седења и што мање компијутера, интернета, јер је током активности тестостерон већи", наглашава др Милошевић.