"Породична кућа на цести и клизишту": Како се Србин повратник бори за своју имовину у Сарајеву

Годинама траје борба сарајевских Срба и њихових потомака за имовину, а један од оних који дуже од деценију безуспешно води битку да сачува своје је и Миодраг Стијепић, повратник у Илиџу.

У насељу Рогачићи, тачно испред његовог прозора, гради се последња деоница сарајевске заобилазнице од Влакова до Мостарског раскршћа.

"Опасност на путу, породична кућа на цести" - Миодраг је припремио иновативни саобраћајни знак упозорења за будуће кориснике саобраћајнице још пре деценију. Путника још нема. Нема ни грађевинара и машина већ две године, да окончају започете радове. "Ради" само клизиште и испод и изнад домаћинства.

"Кад су почели да раде, да копају, кренуло је клизиште. Чим су они доле почели да раде и да поткопавају, одмах је кренуло", каже Стијепић зa РТРС.

Од тешких машина и покренутог клизишта, једна кућа је потпуно руинирана и за живот неусловна, а друга га на месечном нивоу много кошта с обзиром на пукотине које мора да закрпи.

Због тога што не може да санира покренуто клизиште сопственим средствима, у ишчекивању јесењих киша оправдано страхује за своју безбедност.

"Они су мени пресекли пут доле, и пешачки пут и колски. Ја иначе живим у центру села, али до прве продавнице ми треба 3,5 километра, а продавница ми је, док сам имао пут, била удаљена 50 метара, а тако и аутобуска станица", наводи Стијепић.

Једини повратник у некада српском насељу на решавање проблема клизишта и уништених објеката чека 10 година. А обраћао се каже на бројне адресе - од кантоналних и општинских власти па до месне заједнице.

"Где год дођете сад, они ће с вама да разговарају два минута, све док вам не чују име. Кад вам чују име, ви сте завршили са њима. За њих је предмет завршен, затворе књигу и одоше, не требате их звати више", истиче Србин.

Српско име и презиме није, међутим, сметало, када је Стијепић покушао да заустави извођача у девастирању властитог домаћинства. Одмах је реаговала полиција и уручила казнени налог од 500 конвертибилних марака. За урушено имање, казну нико не плаћа и поред правоснажне пресуде сарајевског Кантоналног суда, којом је наложена експропријација земљишта.

Акти су јасни - "у заштитној зони од 40 метара не сме бити објеката изузев оних са посебном дозволом". А Миодрагова кућа ни четири није удаљена. Но, каква корист од већ пожутеле судске пресуде када она очигледно не важи за извођача - сарајевски Еуро-асфалт и финансијера Аутоцесте ФБиХ.

Из матичне општине још раније су, тврде, предузели неопходне радње.

"Уважавајући другостепено решење, као и предметну пресуду, дате су упуте и смернице, предузете су неопходне радње у циљу доношења новог акта у складу са позитивним прописима", рекли су из општине Илиџа.

Случај Стијепић, нажалост, није једини повратнички на трасама путева које граде "Аутоцесте Федерације". Хаџићи, Брадина, Ортијеж у долини Неретве - низу никада краја, набраја Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

"Аутоцесте Федерације БиХ редовно крше права Срба на трасама које су успоставили за изградњу ауто-путева. Они улазе у посед српске имовине, граде ауто-цесте без питања Срба, затим врше поделу српске парцеле, остављају иза себе неред", тврди Радановић.

За неред који су оставили у насељу Рогачићи, Миодраг ће правду поново да тражи пред судом. Овај пут тражиће и кривичну одговорност за узурпаторе имовине.