Кувар, репер и инфлуенсер Милан Јанковић Чорба пропутовао је свет кувајући у екстремним условима и неприступачним локацијама од врхова планина, преко Блиског Истока и Африке, али је посебан утисак на њега оставило кување српског војничког пасуља за руске борце на првој линији фронта у Добасу.
"Кроз моје одрастање и културу и васпитање Руси су увек били наша браћа", присећа се Милан онога што су му родитељи усадили у најранијем детињству.
Развој каријере омогућио му је да у Русију и отпутује. Иако је испрва био у Москви, отворила се могућност да отпутује и у Донбас, што је он прихватио, не знајући шта ће га тамо сачекати.
"Отишао сам да покажем подршку, да знају са смо уз њих и да неко мисли на њих", истиче наш саговорник.
Како је сам рекао, није му било свеједно јер око њега падају бомбе, али је убрзо схватио да је баш тамо где жели да буде - са руским борцима за које жели да учини нешто лепо, како би им исказао подршку на свој начин.
На првој линији фронта у Доњецку, у тешким и опасним околностима кувао им је традиционално српско војничко јело - пасуљ са сланином.
"Они су рекли да никада бољи пасуљ у животу нису пробали", поносан је Милан.
Руски војници били су, каже, јако срећни јер је он као младић са Косова и Метохије дошао да их подржи, па се још једном потврдило да су "Руси и Срби браћа заувек".
Свирао им је и певао српске традиционалне песме у жељи да их охрабри и измами им осмех на лице и поручи да је то само период који ће проћи.
Чорба је из Доњецка отпутовао и у Луганск, где је руским студентима који живе у тешким условима спремао "Гастро уштипак", који је и наша репортерска екипа имала прилике да проба.
"То је био моменат који је за мене био значајан, јер сам могао да им пружим пажњу и љубав, као и да им пренесем неке поруке", каже он.
У својој емисији "Гастро худ" социјално угроженима породицама кува модерна јела од састојака које себи увек могу да приуште, а све што заради од емисија даје у хуманитарне сврхе за народ у јужној српској покрајини.
Сматра себе Робин Худом, само што, како каже, не пљачка богате да би делио сиромашнима, већ кува за сиромашне.
"Ја сам се угледао на своје родитеље, јер та њихова жеља и мотивација да остану на Косову и Метохији уопште није била мала", наводи наш домаћин који не крије колико је захвалан родитељима на томе што су му усадили традиционалне српске вредности.
Одрастање на Косову и Метохији, у маленом Шилову у општини Гњилане, у тешким социјално-економским условима Милана није обесхрабрило. Напротив, дало му је мотив и како сам каже, бунт, да оствари све оно што замисли.
"Моје одрастање на Косову и Метохији је специфично", каже наш саговорник истичући:
"Никад не бих мењао своје детињство да сада могу да вратим време, али никад не бих ни пожелео да има такво детињство."
А какво је било његово детињство? Онакво какво деца на Косову и Метохији једино и памте: без слободе кретања и у сталном страху, док се око њега пуца, а свугде су војници Кфора. Не крије да је то на њему оставило трага, али се издигао изнад тога и сањао велике снове које остварује.
За све тешко, каже, "то је само тренутни изазов, није финално и не треба да нас обележи, јер то није крај, већ само део пута", упоређујући то са нивоом у игрици који се прелази.
"Што је теже - то ће сутра бити боље", поручује Милан са осмехом.