Пре тачно 28 година потписан је Општи оквирни споразум за мир, познат као Дејтонски споразум, којим је завршен рат у Босни и Херцеговини. Овим документом, који је добио назив по граду Дејтон у Сједињеним Америчким Државама, где је и парафиран, успостављен је нови уставно-правни поредак у Босни и Херцеговини.
Споразум је потписан после тронедељних преговора, који су вођени од 1. до 21. новембра 1995, у којима су учестовали челници Савезне Републике Југославије (СРЈ), Босне и Херцеговине (БиХ) и Хрватске, уз посредовање САД.
Споразум је потписан у присуству тадашњег државног секретара Ворена Kристофера, а главни амерички посредници били су Ричард Холбрук и генерал Весли Kларк.
Република Српска данас обележава 21. новембар као републички празник, док је у Федерацији то обичан радни дан. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра 1995, а потписали су га тадашњи председници БиХ, Србије и Хрватске - Алија Изетбеговић, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман.
Овим документом Босна и Херцеговина је дефинисана као држава "три конститутивна народа и осталих."
Део споразума је и Анекс четири, који представља Устав Босне и Херцеговине. Њиме је одређено је да се БиХ састоји од два ентитета - Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, и да је чине конститутивни народи - Бошњаци, Срби и Хрвати. Прописане су надлежности БиХ и ентитета, као и односи између институција БиХ.
Потписници су се обавезали да будуће међусобне односе регулишу према Повељи УН и Завршном акту из Хелсинкија искључиво на мирољубив начин.
Ко је украо оригинални споразум
Босна и Херцеговина не поседује оригинални документ Дејтонског споразума, кога је после потписивања у Сарајево донео тадашњи председник БиХ Алија Изетбеговић. Нестанак документа пријавио је у фебруару 2008. тадашњи члан Председништва Жељко Комшић, а оригинални документ у БиХ ни данас није пронађен.
Оригинал Дејтонског споразума није сачуван ни у Влади Републике Србије, ни у Министарству спољних послова, потврдиле су 2008. године ове институције. Оригинални документ се не налази ни у српским државним архивама.
"Дејтонски споразум се никад није појавио у Министарству спољних послова. Министарство јесте депозитар међународних уговора, има их још из времена Краљевине Србије, али овог споразума нема", саопштило је 2008. Министарство спољних послова.
Ово је у супротности са изјавом Владе Надеждина, шефа кабинета министра спољних послова у време потписивања Дејтонског споразума, који је рекао да је он лично оригинал однео у ово министарство.
Према речима бившег шефа српске дипломатије Ивице Дачића, оригинал је нестао, јер је све опљачкано још 5. октобра 2000: "Све су тада опљачкали. Када су хапсили Слободана Милошевића, ништа није остало", рекао је Дачић, додајући да се "зна да је Милошевић заслужан за споразуме од којих држава и данас има користи."
"Дејтонски споразум је дело Милошевића", изјавио је Дачић, "као и оно за шта се данас једино држимо, а то је Резолуција 1244."
Слово или дух Дејтона
Да је Дејтонски споразум и данас од темељне важности, показују и покушаји да се овај документ тумачи "у духу", а не "по слову" овог документа.
Професор Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Димитрије Ћеранић изјавио је за агенцију Срна да је Дејтонски споразум једини гарант опстанка српског народа у БиХ, истичући да је важно да представници Републике Српске издрже све притиске и да не дозволе насилну промену документа.
Ћеранић сматра да је положај Републике Српске "зајамчен словом Дејтонског мировног споразума", а да је прича о његовом "духу" замагљивање истине, покушај да се наметну промене на силу, које нису у складу са словом тог документа, а ни његовог анекса, који представља Устав БиХ.
Ћеранић је указао да сви покушаји промене Дејтонског споразума, који су учестали од високих представника у БиХ и од политичких представника из ФБиХ, говоре о његовом значају као гаранта позиције Републике Српске и српског народа у БиХ.
"Настанком БиХ пре 28 година у Дејтонском мировном споразуму загарантован је положај Републике Српске као ентитета БиХ. Сви покушаји да се промени Дејтонски мировни споразум нису у складу са правом, нити са добрим обичајима који се могу користити за измене уставног положаја било којег ентитета у БиХ", рекао је Ћеранић.
Ћеранић сматра да Република Српска треба да се строго држи Устава БиХ и Дејтонског мировног споразума и да се избори за своје уставне надлежности, које јој нико не може одузети.
"Битно је да политички представници Републике Српске на одговорним функцијама издрже све притиске и да не дозволе насилну промену Дејтонског мировног споразума", поручио је Ћеранић.
Како тврди политички аналитичар Драгомир Анђелковић, овај документ не престају да газе управо Америка и Запад, који стално говоре о владавини права и демократији: "За њих, то и није договор, већ само прелазна тачка, чији је циљ варање Срба."
Заправо, како додаје Анђелковић, "они желе Дејтон два, којим би била створена централизована БиХ."