Уочи избора у Србији, активирале су се многе стране обавештајне службе које утицајним појединцима нуде немале новчане износе, чак и руководећа места у јавним предузећима или безбедносним службама после избора 17. децембра, пише "Политика".
Некад су на мети били службени возачи, а данас су и собарице и чистачице које су запослене код утицајних особа. Агенти Безбедносно-информативне агенције, задужени за праћење иностраних обавештајаца, немају слободан дан, ни сат. Понекад се чини да се рат води у Србији, а не у Израелу или Украјини.
Западни и источни обавештајци шпијунирају и једни друге. Попришта ових активности су познати ресторани, разне јавне манифестације и спортски догађаји, где долази до размене информација.
Тако је пре неколико дана "пао" и први секретар хрватске амбасаде Хрвоје Шнајдер, кога су већ дуже времена пратили припадници БИА. У његовом случају, у питању је, тврди овај лист, документована шпијунажа и врбовање за хрватску службу, што значи да је Шнајдер прекршио Бечку конвенцију, због чега је проглашен "персоном нон грата".
Одлуку срpских власти да протерају Шнајдера коментарисао је и потпредседник хрватске владе и министар одбране Иван Анушић: "У овом тренутку сигурно трају консултације министра и премијера и свих служби које треба да виде на који начин реаговати на одлуку српске владе."
Министарство спољних послова Србије саопштило је да је одлуку о протеривању Шнајдера донело у складу са чланом девет Бечке конвенције: "Током професионалног ангажовања у Републици Србији, Шнајдер је грубо изашао из оквира дипломатских норми и прекршио наведену конвенцију. Тим поводом уручена је дипломатска нота амбасадору Републике Хрватске Хидејету Бишчевићу."
Деловање страних обавештајаца треба посматрати у контексту сукоба у Украјини и рата на Блиском истоку. Управо зато се челни људи безбедносног сектора и најближи сарадници председника Србије Александра Вучића налазе под "баражном ватром".
Ипак, српске обавештајне службе су и у овом околностима успеле да сачувају оно што је од виталног значаја за Србију.
Саговорник "Политике", којi је желео да остане анониман, изјавио је за овај лист: "Београд је одавно постао место судара различитих сила... Већина страних шпијуна је откривена, као и начин њиховог рада, што говори о способности наших обавештајних служби."
На питање зашто ти људи нису ухапшени или протерани, неименовани саговорник "Политике", упућен у рад српске безбедносне службе, каже: "Ни у време Хладног рата нису се масовно протеривале дипломате. Шта добијате ако из земље избаците њих 200, или 300?".
Један од разлога за појачану активност је оставка директора БИА Александра Вулина. Многи су се понадали да после тога српска служба обезглављена, али су се, очигледно, прерано порадовали.
Како је приметио бивши обавештајац КОС-а Љубан Каран: "Хрватске службе су постале експозитура америчке ЦИА, немачког БНД и британске МИ6. Сви они заједно раде у хибридном рату против Србије." И, како додаје Каран, сви су они успевали да међу Србима пронађу своје агенте.
Активности су нарочито појачане услед изборне кампање, али оне у Србији заправо никад нису ни престајале. Као у случају Вулина, закључује Каран, стране обавештајне службе траже начин да замене способне кадрове и доведу неспособне али послушне.