Према најавама шефа државе Александра Вучића, Србија ће поново одржавати војне вежбе (на које је стављен мораторијум када је почела Специјална војна операција у Украјини) са НАТО-ом и другим међународним партнерима. Али, колико је то изводљиво, коме ово иде у прилог и чему служи?
На конференцији за медије са генералним секретаром Алијансе, председник Србије најавио је прекид мораторијума на војне вежбе, на који се Србија одлучила како би сачувала војну неутралност за коју је опредељена.
"Ми смо се данас договорили и разговарали, а ја ћу као врховни командант оружаних снага упутити захтев Влади Србије да у наредном периоду размотри одлуку о томе да поново кренемо у одржавање заједничких вежби са НАТО-ом које смо имали раније, и са другим нашим партнерима", најавио је Вучић, не откривајући притом на које друге међународне партнере мисли.
Међутим, познато је да је једини озбиљнији партнер Србије са којим смо имали здружене војне вежбе, поред Алијансе, Русија.
Питање које само намеће је: Да ли је у тренутним околностима изводљиво одржати вежбе као што су "Словенски штит" и "Словенско братство", имајући у виду да смо окружени земљама чланицама НАТО-а које неће дозволити прелет преко своје територије или је председникова најава "смоквин лист" у циљу продубљивања сарадње са Алијансом?
Генерал Милорад Ступар, оснивач и први командант 72. бригаде за специјалне операције указује за РТ Балкан да Вучићева најава потврђује опредељеност за војну неутралност.
"Основ војне неутралности је сарадња са свима, без изузетка. Наравно, у садашњој ситуацији тешко да можемо да организујемо вежбе са Русијом или Белорусијом", наводи Ступар.
Он објашњава да ће наша војска због тога остати ускраћена за важна знања и искуства руских војника из Сирије и Украјине, јер "војска застарева када се не унапређује".
"Остаје нам да организујемо војне вежбе са НАТО чланицама, затим појединачно, на државном нивоу са Кипром и многим другим државама којима продајемо или од којих купујемо наоружање. Вежбе морамо држати са свима са којима послујемо у том смислу, јер се онда врши пренос знања и врши се обука у специфичним условима који опонашају рат", наглашава Ступар.
Поред тога, Ступар указује да нам се отвара могућност да организујемо војне вежбе са Кином, од које купујемо много модерне војне технике, али и која нам је помогла да довршимо беспилотну летелицу "пегаз".
Сарадња између специјалних јединица оружаних снага Србије и Русије почела је 2014. године а после годину дана им се придружила и Белорусија. Опредељење Војске Србије је да одржава војне вежбе и са припадницима западних и источноевропских земаља па су на пример, средином новембра 2017. српски војници извели падобранске скокове у Србији, близу Ковина, са падобранцима из Европске команде оружаних снага САД.
Подсетимо, Запад је до те мере решен да изолује Русију и одвоји је од Србије, која је међу малобројнима земљама у Европи која није увела санкције Москви, да је прошле године онемогућен и долазак шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова у Београд.
"Нико неће уништити везе Русије са Србијом", поручио је 6. јуна шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на конференцији за медије у Москви, након што је његова посета Београду отказана због забране прелета преко Северне Македоније, Бугарске и Црне Горе.
Узимајући у обзир и да је последња војна вежба са Русијом у Србији одржана са смањеним капацитетима, а 2021. године Русији још нису уведене санкције, питање је како би се сада то извело.
Упркос мораторијуму, у Србији се одржао низ вежби са НАТО снагама, од којег је изузетак у формално-правном смислу био само "Платинасти вук 23", док су остале биле "увежбавање акција спасавања", наводи за РТ Балкан војни аналитичар Андреј Млакар.
На другој страни, Млакар истиче да је у некој ближој будућности готово немогуће да се понови вежба као што је био "Словенски штит".
"Како ће руски падобранци и ПВО да стигну овде? То је сада мисаона именица. Ми као неутрална држава не можемо ни са Кином ни са Русијом да одржимо вежбе. Каква је то онда множина 'међународни партнери'? Само игра речи је у питању, формално желимо, али не можемо", наводи Млакар додајући да нам онда остаје само НАТО, односно земље чланице да ли преко Алијансе или на међудржавном нивоу.
Војна неутралност много значи, али и много кошта. Остаје нам да видимо како ће се међународна војна сарадња Србије развијати и са ким уколико Влада Србије донесе одлуку да мораторијум укине.