У релативно кратком временском размаку од петнаестак дана директор Безбедносно-информативне агенције (БИА) Александар Вулин дао је оставку на ту функцију помињући притиске из САД за његову смену, а у Србији је разоткривен обавештајни рад двојице (наводних) агената обавештајних служби чланица НАТО-а.
Први секретар амбасаде Хрватске у Београду Хрвоје Шнајдер протеран је због грубог кршења Бечке конвенције, односно обавештајног рада и врбовања људи у Србији, а ових дана у Босилеграду је ухапшен резервни официр Војске Србије због сумње, коју је приликом саслушања и признао, да је шпијунирао у корист бугарске обавештајне службе.
Због таквог следа догађаја, у којем су се низала дешавања у којима су државни званичници помињали притиске Запада у вези са првим човеком БИА, уз протеривање и хапшење којима је макар делимично осујећен иначе интензиван рад обавештајних служби земаља НАТО у нашој земљи, поставља се питање да ли оставка Вулина има везе са овом активношћу БИА?
Односно, да ли би најјача земља НАТО-а, Америка, желела да на месту првог човека српске обавештајне агенције види неког ко би сараднике савезничких и њихових обавештајних служби оставио на миру да раде свој посао, уместо да их због тога хапси.
Проф. др Горан Пузић из Института за стратешки друштвени дијалог сматра да је све то врло повезано.
"Ако погледамо све геополитичке околности у овом тренутку, да се Србији покушава отети један њен део, али ако погледамо и ко је кога и како довео на власт 2000. године, онда је чињеница да све ово има и те како везе. Србија је хапшењем и преданим радом БИА ухапсила шпијуна из Босилеграда којем се ставља на терет одавање државних тајни бугарској служби, и то је доказ да је српска служба ојачала у протеклом периоду... Суштина захтева САД је била промена на челу БИА како би се кренуло ка дестабилизацији земље", каже Пузић за РТ Балкан.
Он додаје и да би великим западним земљама сигурно на месту директора БИА одговарао неко "кооперативнији", и истиче да је јасно да им смета самостална српска служба, али и самостални директор српске службе.
"Западне службе у Србији не мирују нити ће мировати. Не само Америци, већ и Немачкој, смета човек као што је Вулин с којим немају шансе да раде оно што раде с осталима. Управо зато су тражили његову смену – да униште независну српску службу", истиче Пузић.
С друге стране, уредник ТВ Фронт Андреј Млакар мишљења је да оставка директора БИА и догађаји око разоткривања обавештајног рада, како се сумња, у корист две државе НАТО, Бугарске и Хрватске, немају непосредне везе.
"Ово су рутинске активности које су примећене већ дуже време. Србија је готово две године под интензивним притиском и опсервацијом што обавештајних служби околних земаља, што иностраних, пре свега америчке, британске, француске, па и руске и кинеске, због наших ставова поводом питања украјинског рата, поводом наоружавања, опремања. А фокус, пре свега земаља окружења, јесте Војска Србије", каже Млакар.
Он додаје и да су локације, нарочито на ободима Србије, предмет највеће опсервације околних чланица НАТО-а, те да су недавно летелице НАТО-а из Бугарске, Румуније и Грчке интензивно осматрале унутрашњост Србије с подручја Косова и Метохије.
"Више не постоји обавештајна служба у свету која нема своје место у Србији. Александар Вулин јесте покренуо с мртве тачке тај део обавештајног праћења дешавања унутар Србије, али најновије активности БИА су део дугорочних планова и сама оставка нема директне везе с њима", истиче Млакар.
Он, међутим, додаје да, ако би се Србија приклонила Западу, логично је и да би желели да се на месту првог човека БИА нађе неко ко би одговарао њима и њиховим потребама, укључујући и обавештајни сектор.
"Многима не одговара тренутна неутрална ситуација где је Србија на првом месту сама себи. Вулин ни једног тренутка није прекидао сарадњу са Западом, ни са једном обавештајном службом са којом имамо регистровану званичну сарадњу. На страну што су га оптуживали да је он проруски човек, што су му многи замерили одлазак у Москву, али он је сматрао да треба сарађивати са свима, што је у складу са неутралном позицијом Србије која не припада ниједном војном или обавештајном савезу", каже Млакар.
Он истиче и да је било притисака због тога што Србија води неутралну политику и у обавештајном сектору, ослања се на сопствене потребе и интересе, и наглашава да је то многима сметало, и да би поједине чланице ЕУ, али и земље у окружењу, свакако желеле да добију некога ко им је наклоњенији.