Да избори у Србији протекну, како се то обично каже, као "празник демократије", побринуће се новоформирана осмочлана делегација Европског парламента, коју ће, према речима известиоца ЕП за Србију Владимира Билчика, предводити Словенац Клемен Грошељ.
Што је, за познаваоце његовог дела поприлично изненађење - јер велики је заокрет да човек који се противио превременим изборима, и унапред их сматрао намештеним, усудио да се прихвати функције на којој ће се старати за једнаке шансе свих учесника гласања.
Циљ посматрачке мисије коју ће водити Грошељ, и сам познавалац, бар одређене верзије збивања на Западном Балкану, биће, како каже, посматрање избора и припрема за изборе, а делегација ће "слушати, посматрати, имати доста састанака са свим заинтересованим странама и цивилним друштвом".
Истина је, међутим, да је шеф ове делегације, и пре него што је изабран на ову функцију, увелико "слушао и посматрао", па чак и састанчио са представницима српске опозиције. Стекао је чак и неке миљенике у српском политичком пејзажу, а неким другима се показао као опасан критичар. Што је, истини за вољу, помало необичан педигре човека који ће се, бар неко време старати да сви политички актери имају једнаке шансе.
Грошељ, који је и известилац "из сенке" за Србију, посланичке либералне групе Обновимо Европу, тако је недавно био гост Београда, и то ни мање ни више него гост Председништва Покрета слободних грађана и отворено подржао ту опцију.
"ПСГ је политичка снага која се залаже за модерну и демократску Србију која треба да постане пуноправна чланица Европске уније. Имају моју пуну подршку, посебно у борби за слободу медија, реформу правосуђа и побољшање изборних услова", истакао је Грошељ у септембру.
Не може се отети утиску да човек који ће водити посматрачку мисију током гласања, у Србију долази са већ формираним предубеђењима, а да ће то што се буде дешавало "посматрати" кроз унапред припремљену "оптику".
Он је, наиме, и пре него што је добио функцију шефа делегације имао приговоре на гласање у Србији, будући да је сматрао да Европски парламент не би поздравио одржавање ванредних избора, јер је Србија у протеклој деценији често излазила на изборе "пре рока".
"Ја на то гледам мало другачије од политичара у Србији. У зрелој демократији ванредни избори се дешавају када власт изгуби већину у парламенту... То је била суштина моје изјаве", рекао је он својевремено у интервјуу за "Демостат".
Очигледно да се сада предомислио. Да ли се предомислио и око својих визија везаних за демократичност српског изборног процеса?
"Сам чин избора је последњи акт демократског процеса, све оно пре је доста важније. Није ме баш одушевило оно што сам видео у Скупштини Србије… Пример из словеначког парламента – по Пословнику, опозиција води два одбора – Одбор за финансије и Одбор за наџор над обавештајним и службама безбедности. Доста деликатне области… Нема тако нечег сличног у Србији… То су ствари које треба средити, али то не иде преко ноћи. Волео бих да дође до неких помака у том погледу, али, за сада, то ја у Србији, нажалост не видим", жалио се тада Грошељ.
Политичар из Словеније раније је коментарисао и да је за ситуацију у Србији крива америчка и европска политика "смиривања Вучића" где су, наводно те силе зажмуриле пред "Вучићевим недемократским унутрашњеполитичким потезима" у замену за решење питања односа са "Косовом".
Србију је називао "земљом коју је потпуно отео владајући режим" и у којој не постоје "ни најмањи услови за било какву критику власти било из опозиције, било из медија".
Његово незадовољство ситуацијом у Србији, више је хронична него акутна бољка, будући да је словеначки европарламентарац и на изборима 2020. године имао доста примедби на ситуацију у земљи.
Он је тада, заједно са осведоченим "љубитељкама" Србије, Тањом Фајон и Виолом фон Крамон, позвао Европску комисију да формира експертску групу која ће припремати извештаје о "заробљеној држави и медијима у Србији".
Те године Грошељ је био један од осам европарламентараца, који су писмом позвали грађане Шапца да изађу на поновљено гласање и гласају "да слобода и демократија победе", што је владајућа странка тада оценила као "директно стављање у слжбу најгорих политичких мешетара" и агитацију "у корист Ђиласа, Јеремића, Обрадовића, Небојше Зеленовића и Душана Петровића".
Делегацију ће, иначе, уз Грошеља, чинити и поменути и Србима добро познати Владимир Билчик као и Андреас Шидер који је пред изборе у Црној Гори поручивао да је "наш пријатељ Мило Ђукановић најбољи кандидат за председника", као и Хавијер Нарт и Малин Бјорк.
Посебно је интересантно што се, као о једној од чланица мисије пише и о чланици Зелених, Србима добро познатој Виоли фон Крамон, која је иначе, посланица Зелених.
План им је, кажу, да својим радом "допринесу мирним, слободним и фер изборима", али, како ће, и колико ова дружина "објективних" допринети српском изборном процесу - видећемо од 14. до 18. децембра.