Бугарски обавештајци укључили аларме: Широка мрежа шпијуна из Босилеграда

Хапшење бугарског шпијуна Љ. Г. (61) из Босилеграда, резервног официра Војске Србије и радника Центра за културу у овом граду изведено у понедељак, уследило је као финале опсежне истраге наших безбедносних служби. Оне су тихо пратиле његов рад све док нису провалиле целу агентурну мрежу чији се краци пружају до конзулата Републике Бугарске у Нишу, сазнају "Новости" из добро упућених извора.

О значају и успеху операције наших безбедњака сведочи податак из Софије, где су у седишту бугарске обавештајне службе ДАНС, после хапшења агента из Босилеграда, "укључени аларми" и проверава се како је компромитована њихова инфраструктура на југоистоку Србије.

Осим тога, наши органи увелико проверавају ко је све од српских држављана био укључен у одавање поверљивих информација из војног сектора. Јер, према сазнањима "Новости", Љ. Г. је имао завидну мрежу у коју су осим локалних политичких функционера била укључена и војна лица. Испитује се да ли су ту људи свесно или несвесно постали део тог круга. Претпоставља се да је за ове из прве групе бугарски шпијун имао спремљен новчани фонд, па ће се истрага фокусирати и на тај сегмент.

Предмет интересовања Љ. Г. и његових налогодаваца биле су две сфере: војна и цивилна. Када је реч о Војсци Србије захтевани су детаљне информације о бројности, кадровској хијерархији и структури, распореду, наоружању и опреми јединица на југу наше државе, пре свега Четврте бригаде Војске Србије са седиштем у Врању. С обзиром на то да су његово људство и техника распоређени на територији Врања и Бујановца, постоји основана сумња и да је бугарска агентура трговала тим подацима са албанским службама на КиМ.

Бугарске шпијуне је с друге стране веома занимало расположење народа на југу Србије пред изборе, нарочито у пограничним општинама са мањинским бугарским и албанским становништвом. Агресивна бугарска агентура на овој територији је непрестано присутна и кроз пропагандни рад обнавља старе аспирације према Србији, својатајући културно наслеђе, сакралне објекте и "бугаризујући" грађане.

Српски безбедњаци су досадашњом истрагом утврдили конкретне идентитете великог броја људи који су агенту из Босилеграда одавали информације које угрожавају безбедност Србије и њених оружаних снага, а пратећи трагове ове обавештајне мреже истражитељи су стигли и до бугарског конзулата у Нишу.

Шнајдер напустио Србију: На тапету 14 потенцијалних доушника првог секретара амбасаде Хрватске

Развој догађаја је потврдио очекивање да је хапшење босилеградског шпијуна врх леденог брега, а да ће после њега уследити откривање веће агентурне мреже, слично акцији у којој су БИА и ВБА раскринкали шпијуна Хрвоја Шнајдера, доскорашњег првог секретара Амбасаде Хрватске у Београду који је врбовао овдашње политичаре, привреднике, новинаре и чланове НВО.

Процењује се да ни хрватски ни бугарски агенти нису појачали рад само у интересу својих земаља, већ да су пре свега подизвођачи велике обавештајне операције НАТО усмерене према Србији, о чему сведоче подаци који се захтевају од сарадника. У марту су приведена двојица официра ВС осумњичена да су радила као информатори хрватске службе, која је од њих тражила информације о набавци дронова-самоубица из Уједињених Арапских Емирата и беспилотних летелица из Кине.

Случајеви Чоловића и Глишовића

О непрестаним активностима хрватске службе у Србији сведочи случај Чеде Чоловића, бившег официра Војске Републике Српске Крајине који је ухапшен 2016. због продаје обавештајних података Загребу и осуђен на три године затвора. Радник "Првог партизана" из Ужица Боривоје Глишовић је ухапшен 2019. због крађе документације о производњи муниције калибра 12,7 милиметара албанском агенту Шефћету Демировском. Током истраге Глишовић је признао да је ископирану документацију продао за 30.000 евра.