Постоји могућност да Охридски споразум постане део преговарачког поглавља 35, а тиме и услов за пријем Србије у Европску унију, изјавио је председник Србије Александар Вучић.
Вучић је у интервјуу за недељник "Нин" објаснио да је јасно рекао европским званичницима шта не може да прихвати и да не долази у обзир пријем тзв. Косова у Уједињене нације. Председник Србије je истакао и да се две земље снажно залажу да Охридски споразум постане део преговарачког процеса, не желећи да каже које су то државе.
"Нисам сигуран да ли и други то желе, па ћемо да видимо", казао је Вучић.
Осим што се у члану 4 Охридског споразума наводи да се Србија неће противити чланству тзв. Косова у било којој међународној организацији, па ни у УН, већина одредаба овог документа за део стручне јавности је врло спорна јер подразумева оно што су европски званичници већ директно тражили од Србије: дефакто признање Косова. С тим у вези, намеће се питање ако би Охридски споразум постао услов за пријем Србије у ЕУ, да ли то онда значи да би европске интеграције биле противуставне?
Саговорници РТ Балкана слажу се да ствари стоје управо тако, односно да би прихватање преговарачког процеса у који би био укључен Охридски споразум било супротно највишем правном акту земље.
Како је раније објаснио за наш портал адвокат Бранко Павловић фактичко признање тзв. Косова уткано је у готово сваку одредбу Охридског споразума, а након тог фактичког признања на којем инсистира ЕУ, више нам нико ништа не би ни тражио у погледу тзв. Косова јер њему више ништа не би ни било потребно од Србије, истакао је Павловић.
"Морамо ставити до знања да је то апсолутно неприхватљиво. И када наши представници кажу да ће се држати Устава Србије, да неће признати независност 'Косова', то значи да они сматрају да неке функције, као држава, Србија мора да врши и на Косову и Метохији. То значи војска је само Војска Србије, што је у складу са Резолуцијом 1244, Народна банка Србије је и на КиМ као једина централна банка, међународни односи су само на нивоу Србије и на КиМ", рекао је Павловић.
Стевица Деђански из Центра за међународну сарадњу напомиње за РТ Балкан да уколико би у Поглавље 35 био укључен Охридски споразум, Европа би тиме ставила ознаку за крај европских интеграција Србије јер ми то не можемо да прихватимо у том облику који они хоће.
"Ако то буде услов, заиста Србија више нема шта ту да ради, немогуће је, више од 80 одсто народа Србије то не жели. Због тога сам и оптимиста да ЕУ то неће уврстити јер мислим да и они знају да би се тако завршило, а не верујем да им је циљ да будемо противник Европске уније, иако не раде баш ни на томе да постанемо њен члан", каже Деђански.
Уврштавање Охридског споразума у Поглавље 35 преговора са ЕУ било би супротстављено Уставу Србије, јер се ради о суверенитету и територијалном интегритету државе, али и државним и националним интересима, истиче дипломата у пензији Зоран Миливојевић за РТ Балкан.
"Под претпоставком да устав можете чак и да мењате, али државни и национални интереси су изнад њега, а у сваком случају се ради и о њима", каже Миливојевић.
Он скреће пажњу да се уграђивање Охридског споразума у Поглавље 35 не помиње на крају преговарачког процеса када земља практично улази у ЕУ, него се ставља у услов још у раној фази преговарачког процеса који није ни близу завршетка.
"Ми смо затворили свега два поглавља, а отворили смо 22, дакле питање је на ком смо делу тог преговарачког процеса, а ЕУ сад условљава тај процес јер Поглавље 35 има суспензивну клаузулу", каже Миливојевић.
Наиме, како објашњава наш саговорник, поглавља 23, 24 и 35 имају ту клаузулу која подразумева да уколико нема напретка по било ком од тих поглавља процес се зауставља.
"То значи они вам већ сада условљавају не улазак у ЕУ, него сам преговарачки процес из својих геополитичких интереса и разлога. Дакле, приступни преговори ће зависити ако то убаце, а не само чланство, чланство је далеко", додаје Миливојевић.
Он подсећа и да се са ЕУ не преговара, него се само прихвата правна тековина.
"Поглавље 35 је пар екселанс политичко условљавање што нико пре нас није имао, него су имали правну тековину. У нашем случају су убацили и политичке услове. Када је рецимо Кипар примљен није био тај политички услов, примљен је без контроле своје територије. Сада хоће да отворе преговоре са Украјином, земљом у ратном стању, која не контролише своју територију, не зна се у којим границама је та држава. А нама инсистирају да то решимо", истиче Миливојевић.